Oblak Mirosav i od Skadra Alija
0001 Vino piju do tri pobratima
0002 U Kosovu polju širokome,
0003 Jedno beše od Sibinja Janko,
0004 A drugo je od Prilipa Marko,
0005 A treće je Oblak-Mirosave.
0006 Vino piju, razgovaraju se,
0007 A kada se vinom napojiše,
0008 Tada reče od Sibinja Janko:
0009 ”Čujete li, do dva pobratima,
0010 Da l’ je majka rodila junaka
0011 Koji bi nas na noge dignuo,
0012 Punu sofru leba pogazio,
0013 Zlatnu kupu vina preturio?”
0014 Marko šuti, ništa ne govori,
0015 Al’ govori Oblak-Mirosave:
0016 ”Pobratime, od Sibinja Janko,
0017 Taj se junak ni roditi neće
0018 Koji bi nam sofru pogazio,
0019 Zlatan pear vina preturio!”
0020 Taman oni u riječi bili,
0021 Al’ se mala magla zapođede
0022 Uz Kosovo od belog Mramora,
0023 A iz magle junak izletio
0024 Na doratu ko na gorskoj vili,
0025 Pobratime, Skadranin Alija.
0026 Kako Turčin blizu sofre dođe,
0027 Odma Marko na noge skočio,
0028 A za njime od Sibinja Janko,
0029 Oblak sedi, ladno pije vino.
0030 Kad Alija blizu Marka dođe,
0031 Onda Marku turski selam daje,
0032 A Marko mu selam privatio:
0033 ”Božja pomoć, Skadranin-Alija!”
0034 Odma Turčin konja progonio,
0035 Te ga pravo goni na Oblaka,
0036 Pa kad blizu do Oblaka dođe,
0037 Gromovito na Oblaka viknu:
0038 ”A, na noge, Oblak Mirosave,
0039 Da junački megdan dijelimo,
0040 Ovđe ima i bolji junaka,
0041 Pa se meni na noge dizaju,
0042 A ti, kurvo, ni abera nemaš!”
0043 A kad začu Oblak-Mirosave,
0044 Tad Aliji poče govoriti:
0045 ”Sjaši, Ture, da pijemo vino,
0046 Lako ćemo megdan podeliti!”
0047 A kad začu Skadranin Alija,
0048 Bliže konja goni na Oblaka,
0049 Pak mu kupu pogaziti šćade.
0050 A kad viđe Oblak-Mirosave,
0051 Kome nema puni dvades leta,
0052 Pa dopade kolastu zelenku,
0053 Poteže mu na toke kolane,
0054 Pak se njemu na ramena baci,
0055 Pak se bojna koplja dovatio,
0056 Pa Turčinu poče govoriti:
0057 ”Drž’ se, kurvo, od Skadra Alija,
0058 Da znaš s kim ćeš megdan podeliti!”
0059 Pak junačka koplja položiše,
0060 Pa kad dobra koplja polomiše,
0061 Za oštro se gvožđe privatiše,
0062 Udariše jedan na drugoga.
0063 Kuda šine od Skadra Alija,
0064 Prosijeca skerlet i kadifu,
0065 Al’ Oblaku rane ne zadaje;
0066 A kud šine Oblak-Mirosave,
0067 Prosijeca skerlet i kadifu,
0068 Po Turčinu ljute rane gradi.
0069 A kad viđe Skadranin Alija
0070 Da će svoju izgubiti glavu,
0071 Onda viknu Oblak-Mirosava:
0072 ”Bogom brate, Oblak-Mirosave,
0073 Pokloni mi život na megdanu,
0074 Tvoj je megdan i tvoje junaštvo,
0075 A evo ti iljadu cekina!”
0076 Ali Oblak ni slušati neće,
0077 Već mu oma osiječe glavu,
0078 Pa zelenku u zobnicu baci,
0079 Pa govori Janku od Sibinja:
0080 ”Mol’ se Bogu, od Sibinja Janko,
0081 A za staru ljubav baba moga,
0082 Sad bi tebe s glavom rastavio!”
0083 To rekoše, pak se rastadoše,
0084 I odoše svaki svome dvoru.
