Облак Миросав и од Скадра Алија
0001 Вино пију до три побратима
0002 У Косову пољу широкоме,
0003 Једно беше од Сибиња Јанко,
0004 А друго је од Прилипа Марко,
0005 А треће је Облак-Миросаве.
0006 Вино пију, разговарају се,
0007 А када се вином напојише,
0008 Тада рече од Сибиња Јанко:
0009 ”Чујете ли, до два побратима,
0010 Да л’ је мајка родила јунака
0011 Који би нас на ноге дигнуо,
0012 Пуну софру леба погазио,
0013 Златну купу вина претурио?”
0014 Марко шути, ништа не говори,
0015 Ал’ говори Облак-Миросаве:
0016 ”Побратиме, од Сибиња Јанко,
0017 Тај се јунак ни родити неће
0018 Који би нам софру погазио,
0019 Златан пеар вина претурио!”
0020 Таман они у ријечи били,
0021 Ал’ се мала магла запођеде
0022 Уз Косово од белог Мрамора,
0023 А из магле јунак излетио
0024 На дорату ко на горској вили,
0025 Побратиме, Скадранин Алија.
0026 Како Турчин близу софре дође,
0027 Одма Марко на ноге скочио,
0028 А за њиме од Сибиња Јанко,
0029 Облак седи, ладно пије вино.
0030 Кад Алија близу Марка дође,
0031 Онда Марку турски селам даје,
0032 А Марко му селам приватио:
0033 ”Божја помоћ, Скадранин-Алија!”
0034 Одма Турчин коња прогонио,
0035 Те га право гони на Облака,
0036 Па кад близу до Облака дође,
0037 Громовито на Облака викну:
0038 ”А, на ноге, Облак Миросаве,
0039 Да јуначки мегдан дијелимо,
0040 Овђе има и бољи јунака,
0041 Па се мени на ноге дизају,
0042 А ти, курво, ни абера немаш!”
0043 А кад зачу Облак-Миросаве,
0044 Тад Алији поче говорити:
0045 ”Сјаши, Туре, да пијемо вино,
0046 Лако ћемо мегдан поделити!”
0047 А кад зачу Скадранин Алија,
0048 Ближе коња гони на Облака,
0049 Пак му купу погазити шћаде.
0050 А кад виђе Облак-Миросаве,
0051 Коме нема пуни двадес лета,
0052 Па допаде коласту зеленку,
0053 Потеже му на токе колане,
0054 Пак се њему на рамена баци,
0055 Пак се бојна копља доватио,
0056 Па Турчину поче говорити:
0057 ”Држ’ се, курво, од Скадра Алија,
0058 Да знаш с ким ћеш мегдан поделити!”
0059 Пак јуначка копља положише,
0060 Па кад добра копља поломише,
0061 За оштро се гвожђе приватише,
0062 Ударише један на другога.
0063 Куда шине од Скадра Алија,
0064 Просијеца скерлет и кадифу,
0065 Ал’ Облаку ране не задаје;
0066 А куд шине Облак-Миросаве,
0067 Просијеца скерлет и кадифу,
0068 По Турчину љуте ране гради.
0069 А кад виђе Скадранин Алија
0070 Да ће своју изгубити главу,
0071 Онда викну Облак-Миросава:
0072 ”Богом брате, Облак-Миросаве,
0073 Поклони ми живот на мегдану,
0074 Твој је мегдан и твоје јунаштво,
0075 А ево ти иљаду цекина!”
0076 Али Облак ни слушати неће,
0077 Већ му ома осијече главу,
0078 Па зеленку у зобницу баци,
0079 Па говори Јанку од Сибиња:
0080 ”Мол’ се Богу, од Сибиња Јанко,
0081 А за стару љубав баба мога,
0082 Сад би тебе с главом раставио!”
0083 То рекоше, пак се растадоше,
0084 И одоше сваки своме двору.
