Novo doba/6

PRIZOR DRUGI

(Soba sa običnim nameštajem kod Maksima; vrata se otvaraju, unutra ulaze: Nikola Bećarr i Komarac razgovarajući se.)

NIKOLA: Pa šta veliš: doći će?
KOMARAC: Samo dok svrše neke svoje poslove. Ali, do ćavola. gde je majstor-Maksa?
NIKOLA: Pa nema mu ni gazdarice?
KOMARAC: Ona je otišla u selo do neke svojte, zato smo se ovde i sakupili, što se možemo nasamo posavetovati a ne ćemo imati slušalaca, pa još — ženu!
(Ulaze Dujan Prosek, Filip Suša i pozdravnjaju se.)
FILIP: (Komarcu): Gde si, čoveče božji? Otkad te ne videh! Upravo od onog večera, kad si očitao ono gazda-Trivunu. Zacelo, gora mu osveta neće trebati, tako si šta mogao samo ti izmisliti.
KOMARAC: Ha, ha, ha! Mogu reći, da će se dugo češati iza ušiju! Ali — ko napravi onu svađu i nepriliku među nama? Jedva sam izneo čitavu glavu?
DUJAN: Ne znam. Neko iz gomile, i odmah zatim boj se otpoče.
KOMARAC: Izvesio ko od vas liberala i naprednjaka?
NIKOLA: Mahnite se, ljudi, prazna razgovora, već da počnemo jednom, zašto smo se i sakupili. Poznato vam je, da je Trivun položio ostavku na svoje poslaničko mesto i sad valja da biramo drugoga. Koga dakle mislite na njegovo mesto za poslanika? Govorite, kako bih moga spremiti glasače iz donjeg šora, za koga da glasaju.
FILIP: A ja iz gornjeg šora.
DUJAN: A ja svoje poznanike iz gospodske ulice.
KOMARAC: A ja esnaf berberski i čarubdžijski.
NIKOLA: Pa šta velite — Stanko Ponoć?
KOMARAC: I ako sam po načelu protivnik i vaš i njegov, opet, kad u ovoj varoši gotovo i nema kog drugog van Stanka i Trnvuna, onda glasam za prvog. (sebi) đavo će ga odneti, ako mi posle, po obećanju, ne izradi za đumrugdžiju!
DUJAN: Tako isto i ja!
FILIP: I ja!
NIKOLA: Onda su gotova posla. Samo još da pričekamo mijstor-Maksu, te da mu javimo odluku našu. On stoji dobro kod krojača i kapamadžija —
KOMARAC: Možda grešim, ali meni taj čovek izgleda nešto sumnjiv. Bio je protivan i da se daje Trivunu a posle kad je većina rešila, nije hteo doći.
DUJAN: Šta ima tu sumnjivo? Bio čsvek protivan, pa nije hteo doći.
KOMARAC: Uvek su mi ti krojači sumnjiv svet.
NIKOLA (gleda kroz prozor): Batalite svađu. Evo i njega!
FILIP: Hvala bogu! A moramo se žuriti, sutra je i onako izbor, ne smemo časa izgubiti.
(U sobu ulazi Maksim )
NIKOLA: Dobro došao! Kazao sam ti već, da ćemo se sakupiti u tvojoj kući, da se o onoj stvari sporazumemo i evo, brate, svršismo i bez tebe: rešili smo, da sutra spremimo svoje prijatelje, da pri izboru poslanika glasaju za Stanka. Ti ćeš to isto učiniti i kod svojih ljudi.
MAKSIM: Hm, to je lepo, ali da to neće kome od naših načelnih prijatelja škoditi, možda ubiti mu sreću, za navek. U ostalom — ako se bolje razmislimo — šta bi imali baš tako protivu Trivuna.
KOMARAC: Eto, jesam li rekao da su šnajce uvek konzervativan elemenat!
NIKOLA (Maksimu): Batali, čoveče, takav razgovor!
MAKSIM: Ali eto, slučaj je hteo, da se sva krivica za ovaj naš rad, baci na leđa našem prijatelju Dragomiru, a vi znate —
KOMARAC: Ne znamo mi ništa za koječije privatne stvari: ovde nalažu narodni interesi.
MAKSIM. (sebi):Ugursuzu! (glasno) Pa lepo! Njega da izostavimo! Ali šta ćemo s tobom, Dujane, s tobom, Nikola, s tobom, Filipe?
SVI: Kako to, šta je to bilo?
MAKSIM: Znate, da vam se u ovoj neprilici našao Stanko i isplatio vaše dugove. Ali šta ćete reći, kad čujete, da je to svoje primanje za duple novce prodao Trivunu. (sebi) Ja sam i prevario Stanka! Kazao sam, da su ga ovi izneverili i da neće glasati za njega a Trivuna opet nagovorio, da kupi njihov dug.
FILIP: Ha, ha, ha! Sad je dockan! Imam para da platim, sad nisam u nuždi
DUJAN: Tako isto i ja.
NIKOLA: Ali ipak, to je nečovečno.
FILIP: I takog čoveka da bnramo zaposlaiika!
DUJAN: Čisto ne mogu verovati, da je mogao tako što učiniti!
MAKSIM: Juče sam se razgovarao o tome s Trivunom. Badava, ipak je on pošten čovek! Rekao mi je, da se jako pokajao, što je to učinio i da neće kod vlasti činiti nikakav korak! Veli: kad imaju, nek plate — (ulazi Stanko.) (Sebi) Sad je sve — propalo!
STANKO: Dobar dan, braćo! (svi ga začuđeno pogledaju i ćute.)
STANKO. (sebi) Dakle je zaista. Nisam prevaren; evo ih na okupu! (glasno) Hvala Bogu te vas nađoh sve a baš sam mislio da se razgovaram sa vama —
FILIP: Hvala lepo!
DUJAN: Posle onoga, što se desilo—-
KOMARAC: Ama šta vam je, braćo? Da se sporazumemo —
Stanko (sebi): Izvesno je kao što vidim — već sve svršeno. — Maksim dakle nije lagao; kazao je, da će se u toj celji sastati kod njega i evo ih. j Neće biti pametno, kad sam učinio ludost i sporečkao se sa svima te time izgubio zemljište, da se bar onda ovom udesnom prilikom, koja mi se ukazala, ne pomirim s Trivunom, koji dobro stoji kod vlasti, a koji je izvesno čuo, da sam bio protiv njega. (glasno) Došao sam, braćo, da se sporazumemo. Znam da ste se sakupili, da se dogovorite o izboru poslanika.
FILIP (šanuće Nnkoli): Gledaj, molim, te bezobrazluka! Hoće da se sam preporuči —
STANKO: Pa kao mislim, dosta smo se između sebe gložili i nepravedno napadali jedan na drugog. Vreme je, da se pomirimo, a to, ćemo učiniti, ako — udaljeni od svakih predrasuda — glasamo ponono za Trivuna. (sebi) Ovo će biti lepa proba. Sad ću čuti, šta je u stvari.
FILIP (sebi): Čisto svojim ušima ie verujem! Mora da je osetio nešto, stari je lisac to. Ali šta bi to bilo?
KOMARAC: Ta jeli moguće? Zar vi, gazda Stanko? Ne, to ne sme biti —
Stanko (šapuće mu): Oprosti! Ali — prinuđen sam.
KOMARAC (glasno): Šta, prinuđen, ko prinuđen?
STANKO. (sebi):Do đavola! Zaboravio sam, da je gluv.
FILIP (šapuće Nikoli): Prinuđen! Čuješ, Nikola?
NIKOLA: Ja sam mišljenja, braćo, da zaboravimo što je bilo pa da preko svojih prijatelja izaberemo opet, kao što reče gazda Stanko, Trivuna za našeg poslannka. U ostalom on je dosta poznat i sa velikim ljudima, mogao bi izraditi, da nam se iz kase državne odobri zajam, da opravimo crkvu i školu, da podignemo kasarnu. Pomnslite! Kolika bi hasna za varoš bila, kad bi u njoj živio stalno jedan batalijon vojske?
KAMARAC: Ali za Boga, iarodni interesi!
DUJAN: A škola, a crkva, a kasarna? Zar to iisu narodni interesi?
SVI (viču): Trnvuna, Trivuna!
KOMARAC: To je podlo, zaboraviti narodne interese.
FILIP: Ti si sve to i napravio —
MAKSIM: (sebi) Hvala Bogu, ide sve kao namazano!
KOMARAC: Lepo! Idem svuda da objavim vašu gadnu odluku.
MAKSIM: Ali šta imaš protivu Trnvuna? Ozbiljno kaži!
KOMARAC (gordo): Dalje, da me se nisi kosnuo svojim prljavim rukama, prezreni šnajderu!
FILIP: (poleti k njemu) Udavnću ga!
NIKOLA: Čekajte, ljudi, ovde će, kanda, biti leka. Reci mi, majstor-Maksime. kad ti dolazi gazdarica?
MAKSIM: U drugu nedelju.
NIKOLA (prilazi prozorima, pipa šipke): Jake su! (prilazi drugim vratima, pipa.) Zatvorena su. A sad me čujte, braćo. Mi smo ovde svoji, i što smo radili, u sporazumu smo radili. Recite: koje prvi izneo, da je Trivun izdao narodne intereee, da je učinio ovo i ono —
SVI: Komarac, Komarac!
KOMARAC: Samnom zajedno i — vi.
STANKO. (sebi): Hvala bogu, te ja ostadoh čitav, a što se tiče ove budale —
NIKOLA: Istina ima i do nas neke krivice, što nismo prestali od daljih budalaština, kad smo se uveriln, da nije tako u stvari, ali nismo no svojoj gluposti hteli, osobito kad čusmo, da nas je tužio. Zato sam namislio, da ispravimo pogrešku, da spremimo svet, i da ga ponovo, kao što reče gazda Stanko, izaberemo za poslanika, ali i da kaznimo glavnoga krivca. Krenućemo se svi odavde a Komarca ćemo — danas i sutra, dok se ne svrši glasanje — zatvoriti u ovu sobu.
KOMARAC (viče): To neće biti, to je podlo! (počne da bega ali ga oni uguraju u sobu, izađu na polje i zaključaju s polja vrata. Komarac u očajanju trči čas prozoru, čas vratima, lupa i kad vidi da je svud zatvoreno, viče:) Izdajice!

(Zavesa pada.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Ilić, umro 1892, pre 132 godine.