5
Nijema kaduna Zulfa
Majka Zulfu sitno pletijaše,
Od petero i od devetero;
Zulfu majka divno sjetovaše:
„Goji ćerce! žute pletenice,
„Stara će te udomiti majka,
„Đećeš naći svekra i svekrvu;
„Ti ćeš njima lako ugoditi,
„Muči ćerce, ne odgovaraj im.“
Tako kada ćercu sjetovala.
Zulfa šjeta bolje privatila.
Do malo je udavala majka
Za deliju IbraTeftagića.
Pamti Zulfa materine rječi:
Što joj reče svekar i svekrva,
Poklanja se, a ne odgovara.
Rodi čedo prve godinice,
Muško bilo; a ne progovara:
Rađa drugo, a ne progovara,
Rađa treće, a ne progovara.
Kad nastupi četvrta godina,
Zove majka svoga Ibra sina:
„Sinko Ibro, moje djetedrago!
„Što ćetebe nijema kaduna?
„Uzmi sine! te se sdrugom ženi.“
Na ino se Ibru ne mogaše, \
No opremi svog brata Alila,
Da mu traži lijepe đevojke.
Pođe Ale, idovede muje.
Kadje bio s curom blizu dvora,
Ugleda ih Ibrova kaduna,
Naresi se što moga naljepše,
I naresi do tri svoje sina,
Pa išeta pred mermer avliju.
Ugleda je sa konja đevojka,
Pa upita svojega đevera:
„O đevere, čelebija Ale!
„Kojaj' ono predmermer avliju?
„Divna li je u zenđil ođelu,
„I pokraj nje tri jabuke zlatne.“
A Alija snahi progovara:
„Ono ti je moja mila snaha
„Su njezina tri nejaka sina.“
Uto došli pred avlijnska vrata,
Pa joj veli sa konja đevojka:
„Bog pomogo, begova kaduno!
„Kad si tako divna i zenđila,
„S kim ćeš od sad na dušeke spati,
„S kim ljubiti, s kim li večerati?
Zulfa curi selam prifatila,
Progovori nijema kaduna:
„Dobro došla, vele govorila!
„Ovomdvoru ti neugodila!
„Ja ću spati, s kim sam,dosad spala,
„A večerat' svekrom i svekrvom.“
Kadto čuo sa konja Alija:
„Muštulukti brate od matere!
„Tebe tvoja progovori ljuba,
„Tvoja ljuba a moja snašica.“
Kada Ibro sasluša riječi,
Pokloni mu na konju đevojku:
„Drž' je brate, i sretnja ti bila!“
Pa se bolje mladi smilovaše,
Ljubiše se, ne zavadiše se,
Umriješe, ne prekoriše se.
