5
Нијема кадуна Зулфа
Мајка Зулфу ситно плетијаше,
Од петеро и од деветеро;
Зулфу мајка дивно сјетоваше:
„Гоји ћерце! жуте плетенице,
„Стара ће те удомити мајка,
„Ђећеш наћи свекра и свекрву;
„Ти ћеш њима лако угодити,
„Мучи ћерце, не одговарај им.“
Тако када ћерцу сјетовала.
Зулфа шјета боље приватила.
До мало је удавала мајка
За делију ИбраТефтагића.
Памти Зулфа материне рјечи:
Што јој рече свекар и свекрва,
Поклања се, а не одговара.
Роди чедо прве годинице,
Мушко било; а не проговара:
Рађа друго, а не проговара,
Рађа треће, а не проговара.
Кад наступи четврта година,
Зове мајка свога Ибра сина:
„Синко Ибро, моје дјетедраго!
„Што ћетебе нијема кадуна?
„Узми сине! те се сдругом жени.“
На ино се Ибру не могаше, \
Но опреми свог брата Алила,
Да му тражи лијепе ђевојке.
Пође Але, идоведе мује.
Кадје био с цуром близу двора,
Угледа их Иброва кадуна,
Нареси се што мога наљепше,
И нареси до три своје сина,
Па ишета пред мермер авлију.
Угледа је са коња ђевојка,
Па упита својега ђевера:
„О ђевере, челебија Але!
„Којај' оно предмермер авлију?
„Дивна ли је у зенђил ођелу,
„И покрај ње три јабуке златне.“
А Алија снахи проговара:
„Оно ти је моја милa снаха
„Су њезина три нејака сина.“
Уто дошли пред авлијнска врата,
Па јој вели са коња ђевојка:
„Бог помого, бегова кадуно!
„Кад си тако дивна и зенђила,
„С ким ћеш од сад на душеке спати,
„С ким љубити, с ким ли вечерати?
Зулфа цури селам прифатила,
Проговори нијема кадуна:
„Добро дошла, веле говорила!
„Овомдвору ти неугодила!
„Ја ћу спати, с ким сам,досад спала,
„А вечерат' свекром и свекрвом.“
Кадто чуо са коња Алија:
„Муштулукти брате од матере!
„Тебе твоја проговори љуба,
„Твоја љуба а моја снашица.“
Када Ибро саслуша ријечи,
Поклони му на коњу ђевојку:
„Држ' је брате, и сретња ти била!“
Па се боље млади смиловаше,
Љубише се, не завадише се,
Умријеше, не прекорише се.
