Nejaki Dejan
Ljulja majka nejaka Dejana,
Pa je njemu 'vako govorila:
„O Dejane, moje janje drago!
„Rasti majci, sine, na ženidbu,
„Daću tebi od zlata košulju; 5
„Ti ćeš otet caru carovanje
„I cesaru još cesarovanje.“
Ona misli-žalosna joj majka!
Ona misli, niko to ne sluša,
To slušaju careve delije, 10
Pa kazaju caru gospodinu:
„Boga tebi, care gospodine!
„Ljulja majka nejaka Dejana,
„Pa je njemu 'vako besjedila:
„O Dejane, moje janje drago! 15
„„Rasti majci, sine, na ženidbu,
„„Daću tebi od zlata košulju;
„Ti 'š oteti caru carovanje
„„I cesaru cesarovanje.““
Kad je care saslušao rječi, 20
On govori svojim delijama:
„Brže let'e, sivi sokolovi,
„Doved'te mi nejaka Dejana.“
Vojnici su na noge skočili,
Dovedoše nejaka Dejana; 25
Njemu care priče besjediti:
„O Dejane, jedini u majke!
„Oš' oteti meni carovanje?
„Oš' li mene mlada pogubiti?“
Dejan pravo da kazuje ne će. 30
Viđe care da to šale nema,
On uzima nejaka Dejana,
Baci njega na dno u tamnicu,
Đe'no leži voda do koljena,
Đe'no plove zmije i gušteri, 35
Pa govori Dejanovoj majci:
„Boga tebi, Dejanova majko!
„Kada pune tri godin' ispašu,
„Dođi meni mome bjelom dvoru,
„Daću tebi ključe od tamnice, 40
„Pa ti idi dolje u tamnicu,
„Pa ti traži kosti Dejanove,
„Pa ih suši prema žarkom suncu,
„Pa ih kopaj đe je tebi drago,
„Pa ih kiti svakojakim cv'jećem, 45
„Zanajviše smiljem i bosiljem.“
Ode majka kući kukajući.
Sve dan po dan tri godine dana;
Kada pune tri godin' pasaše,
Ona dođe caru gospodinu, 50
Ona ište ključe od tamnice;
Car joj dade ključe od tamnice,
Ona ide dolje u tamnicu,
Za njom ide tri stotin' delija,
Pa otvori prokletu tamnicu, 55
Tamnici je 'vako besjedila:
„O tamnico, vatrom izgorela!
„Đe pogubi moga sina Deju. —“
U njoj sjedi nejačak Dejane,
Pred njime je od zlata trpeza, 60
Na trpezi kruva bjeloga
I onoga vina rujanoga.
Kad viđeše careve delije,
On' odoše na nebojšu kulu,
Pa kazuju caru gospodinu: 65
„Boga tebi care gospodine!
„Eno Deje dolje u tamnici,
„Što je njega vila odhranila,
„Pred njime je od zlata trpeza,
„Na trpezi kruva bijeloga 70
„I onoga vina rujanoga.“
Car govori svojim delijama:
„Brže stan'te, sivi sokolovi,
„Doved'te mi nejaka Dejana.“
Hitro sluge njega poslušale, 75
Dovedoše nejaka Dejana.
Al' govori care gospodine:
„Boga tebi, nejaki Dejane!
„Ili voliš, da te konjma tpgam?
„Ili voliš, da pa vatri goriš? 80
„Ili voliš, da ti sablju ljubiš?“
Al' govori nejačak Dejane:
„Boga tebi, care gospodine!
„Za sve jesam, a za to ja nisam,
„Daj der meni brijatkinju ćordu, 85
„I daj meni konja pometnoga, -
„Sveži meni naopako ruke,
„Pusti mene niz polje zeleno,
„Za mnom pusti tri stotin' delija,
„Đe me stignu, nek me i ubiju.“ 90
To je care jedva dočekao,
Dade njemu brijatkinju ćordu,
Dade njemu konja pometnoga,
Sveza njemu naopako ruke,
Pusti njega niz polje zeleno, 95
On je njima 'vako besjedio:
„Braćo moja, tri stotin' delija!
„Je li testir malo zapjevati?“
Sluge s njemu tijo govorile:
„Jeste testir, nejačak Dejane; 100
„Sada pjevaj, dugo pjevat' ne ćeš,
„Sad ćemo te mlada pogubiti,
„Žalosna ti ostarila majka!
'Vako Dejan tijo popijeva:
„Sveta Neđ'ljo, odr'ješi mi ruke! 105
„Sveta Petko, razigraj mi doru!
„Sestro vilo, naoštri mi ćordu!“
Sveta Neđ'lja odr'ješila ruke,
Sveta Petka rizigrala doru,
Sestra vila naoštrila ćordu. 110
Na Dejana juriš učiniše;
Viđe Dejan, da tu šale nema,
On poćera po poljan' vojnike:
Jednu stotin' konjem pogazio,
Drugu stotin' sabljom posjekao, 115
Treću stotin' caru doćerao.
Pa on sjede caru na dušeke,
Golu sablju preko krila metno;
Car s' odmiče, a Dejan s' primiče,
Kad doćera cara do duvara, 120
Skoči care na noge lagane,
Pa govori nejačak Dejanu:
„Stani, stani, nejačak Dejane!
„Evo tebi moga carovanja,
„Samo meni glavi ne kindiši.“ 125
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
