Нејаки Дејан
Љуља мајка нејака Дејана,
Па је њему 'вако говорила:
„О Дејане, моје јање драго!
„Расти мајци, сине, на женидбу,
„Даћу теби од злата кошуљу; 5
„Ти ћеш отет цару царовање
„И цесару још цесаровање.“
Она мисли-жалосна јој мајка!
Она мисли, нико то не слуша,
То слушају цареве делије, 10
Па казају цару господину:
„Бога теби, царе господине!
„Љуља мајка нејака Дејана,
„Па је њему 'вако бесједила:
„О Дејане, моје јање драго! 15
„„Расти мајци, сине, на женидбу,
„„Даћу теби од злата кошуљу;
„Ти 'ш отети цару царовање
„„И цесару цесаровање.““
Кад је царе саслушао рјечи, 20
Он говори својим делијама:
„Брже лет'е, сиви соколови,
„Довед'те ми нејака Дејана.“
Војници су на ноге скочили,
Доведоше нејака Дејана; 25
Њему царе приче бесједити:
„О Дејане, једини у мајке!
„Ош' отети мени царовање?
„Ош' ли мене млада погубити?“
Дејан право да казује не ће. 30
Виђе царе да то шале нема,
Он узима нејака Дејана,
Баци њега на дно у тамницу,
Ђе'но лежи вода до кољена,
Ђе'но плове змије и гуштери, 35
Па говори Дејановој мајци:
„Бога теби, Дејанова мајко!
„Када пуне три годин' испашу,
„Дођи мени моме бјелом двору,
„Даћу теби кључе од тамнице, 40
„Па ти иди доље у тамницу,
„Па ти тражи кости Дејанове,
„Па их суши према жарком сунцу,
„Па их копај ђе је теби драго,
„Па их кити свакојаким цв'јећем, 45
„Занајвише смиљем и босиљем.“
Оде мајка кући кукајући.
Све дан по дан три године дана;
Када пуне три годин' пасаше,
Она дође цару господину, 50
Она иште кључе од тамнице;
Цар јој даде кључе од тамнице,
Она иде доље у тамницу,
За њом иде три стотин' делија,
Па отвори проклету тамницу, 55
Тамници је 'вако бесједила:
„О тамницо, ватром изгорела!
„Ђе погуби мога сина Деју. —“
У њој сједи нејачак Дејане,
Пред њиме је од злата трпеза, 60
На трпези крува бјелога
И онога вина рујанога.
Кад виђеше цареве делије,
Он' одоше на небојшу кулу,
Па казују цару господину: 65
„Бога теби царе господине!
„Ено Деје доље у тамници,
„Што је њега вила одхранила,
„Пред њиме је од злата трпеза,
„На трпези крува бијелога 70
„И онога вина рујанога.“
Цар говори својим делијама:
„Брже стан'те, сиви соколови,
„Довед'те ми нејака Дејана.“
Хитро слуге њега послушале, 75
Доведоше нејака Дејана.
Ал' говори царе господине:
„Бога теби, нејаки Дејане!
„Или волиш, да те коњма тpгам?
„Или волиш, да па ватри гориш? 80
„Или волиш, да ти сабљу љубиш?“
Ал' говори нејачак Дејане:
„Бога теби, царе господине!
„За све јесам, а за то ја нисам,
„Дај дер мени бријаткињу ћорду, 85
„И дај мени коња пометнога, -
„Свежи мени наопако руке,
„Пусти мене низ поље зелено,
„За мном пусти три стотин' делија,
„Ђе ме стигну, нек ме и убију.“ 90
То је царе једва дочекао,
Даде њему бријаткињу ћорду,
Даде њему коња пометнога,
Свеза њему наопако руке,
Пусти њега низ поље зелено, 95
Он је њима 'вако бесједио:
„Браћо моја, три стотин' делија!
„Је ли тестир мало запјевати?“
Слуге с њему тијо говориле:
„Јесте тестир, нејачак Дејане; 100
„Сада пјевај, дуго пјеват' не ћеш,
„Сад ћемо те млада погубити,
„Жалосна ти остарила мајка!
'Вако Дејан тијо попијева:
„Света Неђ'љо, одр'јеши ми руке! 105
„Света Петко, разиграј ми дору!
„Сестро вило, наоштри ми ћорду!“
Света Неђ'ља одр'јешила руке,
Света Петка ризиграла дору,
Сестра вила наоштрила ћорду. 110
На Дејана јуриш учинише;
Виђе Дејан, да ту шале нема,
Он поћера по пољан' војнике:
Једну стотин' коњем погазио,
Другу стотин' сабљом посjекао, 115
Трећу стотин' цару доћерао.
Па он сједе цару на душеке,
Голу сабљу преко крила метно;
Цар с' одмиче, а Дејан с' примиче,
Кад доћера цара до дувара, 120
Скочи царе на ноге лагане,
Па говори нејачак Дејану:
„Стани, стани, нејачак Дејане!
„Ево теби мога царовања,
„Само мени глави не киндиши.“ 125
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
