Nemed beg i Novinka djevojka
Sinoć dođe Ibraim ćeaja[1],
Jutros ljubi jade zadavaše:
„Il’ ti, ljubo, milo il’ nemilo,
Ja isprosi u Novom devojku!”
Skočila je ljuba ćeajina,
Napisala onu sitnu knjigu, 5
Pak je šilje u Novi k devojci:
„Ne id' k mene, Novinko devojko,
Jer bogme ćeš na tri jada doći —
Na dva jada, na dva sina moja,
A na treće, na mene inoču.” 10
Knjigu čati Novinka devojka,
Pake brže drugu sitnu piše,
Te je šilje Ibraim-ćeaji:
„Gospodaru, Ibraim-ćeaja,
Il’ me vodi il' ću sama doći!” 15
Knjigu čati Ibraim ćeaja,
Knjigu čati, grohotom se smeje,
Pak on kupi kićene svatove,
S sobom vodi sina Nemed-bega.
Majka mu je saruk zavijala, 20
Sav je saruk suzom pokapala:
„Avaj mene, sine Nemed-beže,
I ti ideš ocu u svatove,
Da na majku inoču dovedeš!”
Njojzi veli sine Nemed-beže: 25
„Ne brini se, moja mila majko,
Toga gosta dočekati nećeš!”
Pak on ode ocu u svatove.
Kad su došli dvoru devojačkom,
Lepo su ih dočekali, 30
Sve svatove redom posađuju,
Nemed-bega sama posađuju;
Svatom nose vino i rakiju,
Nemed-begu slatku malvasiju.
Kad pođoše sa dobrom devojkom, 35
Ali veli Novinka devojka:
„Tako t’ Boga, moj mili devere,
Ko je ovde beže Nemed-beže?”
Dever njojzi potiho govori:
„Snao moja, Novinko devojko, 40
Ti pogledaj redom po svatovi —
Kad ugledaš najboljeg junaka,
Ono ti je beže Nemed-beže!”
Kad je čula Novinka devojka,
Pogledala redom po svatovi, 45
Ugledala bega Nemed-bega,
Pa govori Novinka devojka:
„Ja se bojim bega Nemed-bega!”
To dočuo Ibraim ćeaja,
Pa govori Ibraim ćeaja: 50
„Jezdi kolja, Novinko devojko,
Jezdi konja, ne govori ludo —
Po mom dvoru još deca ne sude!”
To dočuo beže Nemed-beže,
Igra konja preko polja ravna, 55
Dok doigra do dobre devojke,
Trže sablju, odseče joj glavu:
„Kad ne sudim u belome dvoru,
A ja sudim u ravnome polju!”
Pa otide na muštuluk majci: 60
„Tako m' Boga, moja mila majko,
Ja pogubi Novinku devojku!”
Majka mu muštuluka dala,
Dala mu je vezenu košulju,
Više zlata nego tanka platna. 65
(ASANU, br. 8552/257, XXV, 32).
