Немед бег и Новинка дјевојка
Синоћ дође Ибраим ћеаја[1],
Јутрос љуби јаде задаваше:
„Ил’ ти, љубо, мило ил’ немило,
Ја испроси у Новом девојку!”
Скочила је љуба ћеајина,
Написала ону ситну књигу, 5
Пак је шиље у Нови к девојци:
„Не ид' к мене, Новинко девојко,
Јер богме ћеш на три јада доћи —
На два јада, на два сина моја,
А на треће, на мене иночу.” 10
Књигу чати Новинка девојка,
Паке брже другу ситну пише,
Те је шиље Ибраим-ћеаји:
„Господару, Ибраим-ћеаја,
Ил’ ме води ил' ћу сама доћи!” 15
Књигу чати Ибраим ћеаја,
Књигу чати, грохотом се смеје,
Пак он купи кићене сватове,
С собом води сина Немед-бега.
Мајка му је сарук завијала, 20
Сав је сарук сузом покапала:
„Авај мене, сине Немед-беже,
И ти идеш оцу у сватове,
Да на мајку иночу доведеш!”
Њојзи вели сине Немед-беже: 25
„Не брини се, моја мила мајко,
Тога госта дочекати нећеш!”
Пак он оде оцу у сватове.
Кад су дошли двору девојачком,
Лепо су их дочекали, 30
Све сватове редом посађују,
Немед-бега сама посађују;
Сватом носе вино и ракију,
Немед-бегу слатку малвасију.
Кад пођоше са добром девојком, 35
Али вели Новинка девојка:
„Тако т’ Бога, мој мили девере,
Ко је овде беже Немед-беже?”
Девер њојзи потихо говори:
„Снао моја, Новинко девојко, 40
Ти погледај редом по сватови —
Кад угледаш најбољег јунака,
Оно ти је беже Немед-беже!”
Кад је чула Новинка девојка,
Погледала редом по сватови, 45
Угледала бега Немед-бега,
Па говори Новинка девојка:
„Ја се бојим бега Немед-бега!”
То дочуо Ибраим ћеаја,
Па говори Ибраим ћеаја: 50
„Језди коља, Новинко девојко,
Језди коња, не говори лудо —
По мом двору још деца не суде!”
То дочуо беже Немед-беже,
Игра коња преко поља равна, 55
Док доигра до добре девојке,
Трже сабљу, одсече јој главу:
„Кад не судим у беломе двору,
А ја судим у равноме пољу!”
Па отиде на муштулук мајци: 60
„Тако м' Бога, моја мила мајко,
Ја погуби Новинку девојку!”
Мајка му муштулука дала,
Дала му је везену кошуљу,
Више злата него танка платна. 65
(АСАНУ, бр. 8552/257, XXV, 32).
