Nemanjin silazak sa prestola
Stefan Nemanja na srpskoj Vikipediji
Pošto se ispuni njemu 37 leta vladanja njegova, Vladika premilostivi ne prezre moljenja njegova, kojim je iz dubine srca uzdisao, no kao štedar i trudoprimljiv, i nagraditelj bi svima koji hoće da se spasu. Jer, kako je došlo vreme, ova uviđavni muž svu ovoga sveta slavu i čast ni za šta ne smatraše, i krasote života ovoga kao dim mu se činjahu. Hristova pak ljubav rastaše u njemu i raspaljivaše srce njegovo, kao hram opremljen njemu i sasud prečist duhu njegovu Svetome, neki dar u um njegov priložio je Hristos i poučio ga je.
I tako poslav, sakupi blagorodnu svoju decu i sve izabrane svoje boljare, male i velike. I sakupiv ih k sebi, poče im govoriti učeći: „Čeda moja, uzljubljena i vaspitana mnome, ovo znano bi svima vama, ako Bog svojim promišljenjem postavi mene da vladam nad vama, i kakvu u početku nađoh upropašćenu zemlju našu i pomoću božjom i presvete vladičice naše Bogorodice koliko sam moći imao, ne olenih se, niti pokoja sebi dadoh, dokle sve ne popravih. I Bog mi pomože, dodadoh vam i u dužinu i u širinu, sve što svima znano bi. Sve vas, kao i svoju decu, vaspitah, dosad, i naučih vas kako da se držite pravoverne vere. Mnogi inoplemenici ustaše na me i saleteše me kao pčele saće, ali imenom Gospodnjim protivljah im se i odoleh im. Tako i vi, čeda moja uzljubljena, ne zaboravljajte učenje svojega pravovernoga zakona, mnome ustanovljenog. Jer, ovo držeći imaćete Boga za pomoćnika sebi i svesvetu gospođu Bogorodicu i moju, ako i grešnu molitvu. Mene pak sada otpustite vladiku svojega c mirom, da vide oči moje spasenje, koje je spremio pred licem svega sveta za otkrovenje narodima i u slavu vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je sve ljudsko tašte, kako sve to neće ostati do smrti. Neće ostati bogatstvo, niti će sići slava, jer došavši smrt, sve ovo pogubi. Zbog toga se uzalud uzbuđujemo. Kratak je put kojim idemo, dim je žitije naše, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, pa brzo gine. Zato je, u istinu, taština sve. Jer žitije ovo sen je i san, i uzalud se uzbuđuje svaki zemaljski, kao što rekoše knjige: „Kad i sav svet osvojimo, onda se u grob uselimo, gde su zajedno carevi i ubogi“. Za to, čeda moja ljubima, pustite me odmah da idem videti utehe Izrailjeve.“
Ovim ih je rečima oslovio dobri gospodin i blagi pastir, a oni su svi mnogo ridali i gavorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bejasmo i tobom naučeni, i ti nas prosveti, pastiru dobri, koji polažeš dušu svoju za ovce. Jer nikada u tvoje dane vuk ne uhvati jagnje od Boga predanog ti stada pastve. I u svih 38 leta tvojih sačuvani bismo i vaspitani i drugoga gospodina i oca ne poznasmo osim tebe, vladiko naš.“