Nemanja
Pisac: Jovan Subotić
ČETVRTI PRIZOR



ČETVRTI PRIZOR
Stan kod grada Zvečana.
Nemanja. Knez Radivoj. Knez Prvoslav. Više knezova.


NEMANjA:
Čisto danas drugim duhom dišem.
O! Ko nije lež’o u tamnici,
Taj slobodu ceniti ne ume.
Šta j’ umreti na slavnom boištu?
To je radost za dobra junaka.
S dobrim mačem u junačkoj ruci
Među krvne upasti dušmane,
Pa pogledom jedne razterati,
Druge snažnom mišcom povaljati,
I u tome udar smrtni primit’
Pa nosit ga a neosećati,
I tek onda na dušmane pasti,
Kad ti tama ovaj svet uvije,
A već onaj drugi t’ prosijava:
Ko će žalit’ tako umrijeti!
Al’ u mračnoj čamiti tamnici,
Po sto puta praštat’ se s životom,
Sve nadežde svoje saraniti,
I čekati, s vezanim rukama,
Da t’ prekolju k’o drugo marvinče...
Ano! To ti zaboravit’ neću!
KNEZ PRVOSLAV:
Bog’me mo’š joj zapalit’ kandilo!
Ti iz grada, a ubijca gradu:
Nebi zora živa te vidila.
NEMANjA:
Da li srećno oni utekoše?
KNEZ PRVOSLAV:
Na sve strane ljude sam razslao,
Svi dočuše, da i ban utečo,
Al’ mu dalje u trag ne uđoše.
NEMANjA:
Bog milostiv neka im pomogne. —
Kolika je sila u dušmana?
KNEZ RADIVOJ:
Sa silnom se vojskom približuju,
Tu je sveta sa dvadeset strana,
I odeće kroja svakojaka.
Tu su Grci, Fruzi, i Mađari,
Tu Normani, tu su Arbanasi,
Kalabrija svoj smet amo posla,
Dalmatinski tu su svi zlikovci:
Sve je tu, što rado ginut’ ide,
Da s’ zahrani, ako ne pogine;
Sve, što nema nikoga od srdca,
Pa mu j’ jedno mreti il’ živiti,
I što nema kuće ni kućišta,
Pa otimat’ mora od drugoga,
Sve to tamo listom se skupilo.
NEMANjA:
A ima li kod nas ko sa strane?
KNEZ RADIVOJ:
Krusić vodi stotinu Zećana,
A knez Trpko toliko Dukljana.
NEMANjA:
Nešto mi se srdce razigralo,
Sve mi s’ čini, zlo izpast’ ne može.
Da Bog htede, da me zemlja nema,
Dosada bih već u nebu bio;
Iz Klobuka nebi me vadio,
Da m’ ukida danas na Kosovu!...
Da l’ je sam kralj sa vojskom pošao?
KNEZ RADIVOJ:
Svi glasnici kažu, da je tamo:
Al’ Vladimir sa vojskom upravlja.
NEMANjA:
Vladimir je slavan vojskovođa,
A sablja mu strahovito seče.
Biće posla za dobra junaka.
Kaž’te mome dvorskom svešteniku,
Neka drži službu i časove
I večernje i noćno bdenije
U Zvečanu, u Đurđevoj crkvi.
(K Prvoslavu.)
A ti bojne razvijaj barjake,
Pa da silnu vojsku pokrenemo,
I na naše dušmane vodimo.
Svaka vojska jeste veselija,
Kad napada, neg kad dočekuje.
KNEZ PRVOSLAV:
Tvoj sveštenik ne nađe te jutros,
Pa zamoli mene da ti kažem;
Noćas mu se sveti Đurađ javi,
U oklopu na konju ubojnom,
Pak mu reče, da će danas tako
Bojak biti pred tvoji junaci.
NEMANjA:
Hvala tebi, krasni svetitelju!
I danas mi hoćeš da pomogneš.
Id’te taki, pa to vojsci jav’te,
Da svak znade, ko ga u boj vodi.
A sad hajdte, u ime božije,
I u ime svetoga Đorđija:
Ko preživi, slavno će živiti.
Ko pogine, slavno će umreti!
SVI:
Hajdmo! Hajdmo! Hajdmo!
(Odu.)



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.