Nemanja
Pisac: Jovan Subotić
OSMI PRIZOR



OSMI PRIZOR
Tamnica.

NEMANjA (sam):
Hoće kanda i noć da se spusti!
A kad nije ovde gluha ponoć?
I što zraka do očiju dopre,
To proguta tuge pomrčina! —
Hajde da se pokoju predamo,
To je sužnjih najbolji prijatelj.
(Digne ruke na molitvu.)
Sveti Đorđe, krasni svetitelju,
S tvojim mačem na vrata mi stani,
Sačuvaj me od noćne napasti!
(Spusti se na odar.)
Šta sad čini moja draga Ana?
Da se radi, bila b’ kod preslice,
A sad valjda misli na Nemanju,
I o sreći domovine sneva?...
Kako reče? Nadežda Srbalja!
Bog na nebu srbska je nadežda,
A čovek je slaba trska svaki!
(Uvodi se u san.)
— Čuje se tiha simfonija. — (U snu.)
Hvala tebi, božji svetitelju,
Što si stao pred moju tamnicu.
Slavnu ću ti crkvu sazidati,
U sred Rasse, na mestu visoku,
Da razbaca svetlost na daleko.
(Spava.)
(Vrata se od tamnice otvore.)



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.