Немања/31

Немања
Писац: Јован Суботић
ОСМИ ПРИЗОР

ОСМИ ПРИЗОР
Тамница.

НЕМАЊА (сам):
Хоће канда и ноћ да се спусти!
А кад није овде глуха поноћ?
И што зрака до очију допре,
То прогута туге помрчина! —
Хајде да се покоју предамо,
То је сужњих најбољи пријатељ.
(Дигне руке на молитву.)
Свети Ђорђе, красни светитељу,
С твојим мачем на врата ми стани,
Сачувај ме од ноћне напасти!
(Спусти се на одар.)
Шта сад чини моја драга Ана?
Да се ради, била б’ код преслице,
А сад ваљда мисли на Немању,
И о срећи домовине снева?...
Како рече? Надежда Србаља!
Бог на небу србска је надежда,
А човек је слаба трска сваки!
(Уводи се у сан.)
— Чује се тиха симфонија. — (У сну.)
Хвала теби, божји светитељу,
Што си стао пред моју тамницу.
Славну ћу ти цркву сазидати,
У сред Рассе, на месту високу,
Да разбаца светлост на далеко.
(Спава.)
(Врата се од тамнице отворе.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.