Na Vidov-dan 1894. godine

Na Vidov-dan 1894. godine
Pisac: Milorad Mitrović

* * *

Na Vidov-dan 1894. godine

     Šta se muti, šta se tmuri?
Što oblaci nebo kriju?
Je l’ to predznak novoj buri
Na nečiju pogibiju?

     Il’ ranije suze vrele
To oblaci možda nose;
I Kosovu oni žele,
Slavno groblje da orose.

     Ili možda... Al’ ko znade,
Šta nam Usud danas snuje?
Vidov-dan je!
A on jade Nadanjima razblažuje...

     Vidov-dane, čudni dane,
Kleo bih te! Al ne, neću.
Još mi ponos vida rane,
Još verujem srpsku sreću.

     Još se nadzm: bude l’ bilo
Brankovića, crnih tića,
Da je Srpstvo odgajilo
I sokola Obilića.

Izvor

Milorad J. Mitrović: Pesme, SKZ, Beograd, 1910, str. 89

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Mitrović, umro 1907, pre 117 godina.