На Видов-дан 1894. године

На Видов-дан 1894. године
Писац: Милорад Митровић

* * *

На Видов-дан 1894. године

     Шта се мути, шта се тмури?
Што облаци небо крију?
Је л’ то предзнак новој бури
На нечију погибију?

     Ил’ раније сузе вреле
То облаци можда носе;
И Косову они желе,
Славно гробље да оросе.

     Или можда... Ал’ ко знаде,
Шта нам Усуд данас снује?
Видов-дан је!
А он јаде Надањима разблажује...

     Видов-дане, чудни дане,
Клео бих те! Ал не, нећу.
Још ми понос вида ране,
Још верујем српску срећу.

     Још се надзм: буде л’ било
Бранковића, црних тића,
Да је Српство одгајило
И сокола Обилића.

Извор

Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 89

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.