Nahod Simeon/8
- 2.
PREĐAŠNjA, OMAR
OMAR: Devojko, gde je carica? Može li se k njoj ući?
JAMNA: Ne može, starino. Ona je nesrećna. Sve joj tvrđe lance sudbina kuje, da je s neščastijem skopča. Danas je opet čula da joj je Hasan oca ubio, da može svoga sinovca Sinana kod nje udvoriti
i oboje brakom skopčati.
OMAR: Je li to istina, Jamno? Za Boga, je li to istina? 0, ljudi, ljudi, šta činite! Ne bojite li se groma, koji će vas iz vedra neba udariti?! Gde je vaša sovest? Prokleti Hasane, Sinane, šta
učiniste? Kakav porok na sebe baciste? Od jednog dva zla napraviste. Jamno, Jamno, dokle će ovo trajati? No ja moram carici, ja je moram sam pitati o ovoj užasnoj novini.
JAMNA: Nemoj, starino, ako je miluješ. Ne može joj gore biti, nego kad tebe u ovom stanju vidi. Ja ću je sama na to priugotoviti. Nego kaži mi, starino, neće li črez tog bune biti? Sinan caricu
ljubi, ona ga zbog velikog njihovog poroka mrziti mora. Surovost njegovog strica šta će proizvesti? Ja strepim, ja strepim za caricu.
OMAR: Ta nije još Omar mrtav, niti će se pogano leglo tako osiliti, dokle on uzaživi; i, ako se osili, na veću propast njegovu! Kako bih krvniku nož u ruke dao, kom je sve jedno ili bilo čoveka
na svetu, ili ne bilo?! Poslušaj me, Jamno. Sinan neće caricu imati!
JAMNA: (za sebe). 0, kakvo božestvo iz tebe govori, visoki starče! (Glasno). A Hasan?
OMAR: On je zbog svoje surovosti svakome poznat. Njegovim je povodom car ubijen. Šta ćeš više? — No ja idem carici. Jamno, puštaj me.
JAMNA: Moram joj najpre javiti, starino; moram joj ovu radost predskazati, da joj njen stari, jedini, najveći prijatelj dolazi. Evo Emara. Taki ću ja ovde biti. (Otide).
|