◄   2 3. 4   ►
3.

PREĐAŠNjI, bez SINANA


SIMEON: Kukavna carica! Je li moguće da je neprestano ljubov goni, i da zbog ljubovi nesrećna biti mora?

NIKOLA: To nije nikakvo čudo, ljubezni moj. Sam bi se začudio, kad bi je video. Ona, po skazivanju nekih, ima do trideset i pet godina; no ja bih se zakleti smeo, da joj ni dvadeset i pet nema.

Taka je to lepota!

SIMEON: Kukavna, i tako da prođe kao ranjena voćka! Kako će ovoga dočekati, kad se svoje pređašnje ljubovi opomene?

NIKOLA: Čuj, brate Nahode; i ovo se k ščastiju našemu kloni. Ljubov će njih zabuniti, a mi ćemo, međutim, vremena dobiti, da lakše izmaknemo. Jesi li čuo ovoga koliko u mene polaže? Hajdemo zasad

u moje obitalište, a drugo ostavimo vremenu i prilici.

SIMEON: Ah, da mogu samo što želim naći, ne bih žalio kakvu god sladost sveta pregoreti. (Odlaze).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.