Наход Симеон/3
- 3.
ПРЕЂАШЊИ, без СИНАНА
СИМЕОН: Кукавна царица! Је ли могуће да је непрестано љубов гони, и да због љубови несрећна бити мора?
НИКОЛА: То није никакво чудо, љубезни мој. Сам би се зачудио, кад би је видео. Она, по сказивању неких, има до тридесет и пет година; но ја бих се заклети смео, да јој ни двадесет и пет нема.
Така је то лепота!
СИМЕОН: Кукавна, и тако да прође као рањена воћка! Како ће овога дочекати, кад се своје пређашње љубови опомене?
НИКОЛА: Чуј, брате Находе; и ово се к шчастију нашему клони. Љубов ће њих забунити, а ми ћемо, међутим, времена добити, да лакше измакнемо. Јеси ли чуо овога колико у мене полаже? Хајдемо засад
у моје обиталиште, а друго оставимо времену и прилици.
СИМЕОН: Ах, да могу само што желим наћи, не бих жалио какву год сладост света прегорети. (Одлазе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|