Nahod Simeon/21
5.
CARICA (utrči), PREĐAŠNjI.
CARICA: Kakva svirepa vatra?! Sinane!
SINAN (baci mač): Sad sam slabiji od deteta.
NAHOD (spustio glavu, pa ćuti).
CARICA: Ne ustručavate se u mojoj palati krv prolivati! Šta je povod tome? Emare! (Smotri telo Hasanovo). Hu, šta je ovo, svirepi? (Pobegne u sobu).
SINAN (posle dugog ćutanja): Ti si mi krv utaložila, učinila tišom, nego što je tečenije potoka. Budi tako, imaj celu žertvu! (Uzme mač). Ti, nesrećni mladiću, koji si strica moga ubio, tebi je zvezda sijnula došestvijem caričinim. Živi, jer te Sinan pogubiti neće, pogubiti ne može. Carica ti je život izmolila. Živi bezbedan od jarosti Sinanove. (Otide).
|