◄   3 4. 5   ►

4.

СИНАН, ПРЕЂАШЊИ


СИНАН: Емаре, у добри час ти овде! Како је с нашим послом?

НИКОЛА (на страни): Прошло је све, несрећни Находе!

СИНАН: Шта си тако забринут, Емаре? Шта те тако мучи? Видиш онамо ... (Показује врата царичина, но у том смотри Хасана). Ха, шта је оно?! Тело мога стрица! Несрећниче, овамо! (Довуче га до Хасана). Шта? Мртав?! Издајниче, ти си мога стрица убио! (Тргне мач).

СИМЕОН: Не, честити пашо. Он је невин. Ја сам убица везиров.

СИНАН: Ха, ти си, несрећниче! Ти си из туђе земље дошао, да великаше убијаш? Прими и ти награду за ту добродетељ.

НИКОЛА: Стани, пашо Синане! Он је невин. Везир га је на мејдан позвао.

СИНАН:На мејдан?! И на мејдану си га погубио? Дакле на мејдану плати твоју врлину! Вуци мач, паклени породе, да покајем чест Хасанову.

НИКОЛА: Ах, смилуј се, честити пашо! Није он убица Хасанов.

СИНАН: Претворницо, ниси ти, није он убица, а мој стриц мртав лежи! Вади, несрећни, да крв проливену осветим.

СИМЕОН (дигне мач): Честити пашо.

СИНАН (замахне): У пакао се торњај!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.