Nahod Simeon/2
- 2.
SINAN, PREĐAŠNjI
SINAN: Hej, Emaru! Ti ovde, sam? Šta tražiš ovde?
NIKOLA: Čestiti pašo, evo sam našao jednog mog poznanika, i s njim malo vreme provodim.
SINAN: Kakvo je to momče?
NIKOLA: On je iz drugog vilajeta, i ovamo je svojim poslom došao.
SINAN: Hm, to je dobro. Zbilja, Emaru, šta čini carica?
NIKOLA: Ona je u pređašnjem stanju: plače, kuka, jadikuje. To je sve, čim se, bedna, zabavlja.
SINAN: Ah, ne kazuj mi o tom. Ne znaš štogod vedrije kazivati? Mahni se plača, Emaru. Nije za ljude plač; smej je za ljude, smej, a ne plač, Emaru.
NIKOLA: 0, kamo sreće, da to našu dobru caricu osijne! Ja bih pevajući moju sudbinu blagosiljao.
SINAN: Emaru, da te nešto pitam. Ali pravo da mi kažeš. Miluješ li ti caricu?
NIKOLA: 0, ko ne bi ovu dobru dušu ljubio? Život bi moj u svakom slučaju za nju žertvovao.
SINAN: To pravo govoriš, Emaru. Ja bih ti nešto kazao, ali je tajna velika.
NIKOLA: Ako je volja čestitoga paše, ja sam gotov preslušati je, i po njoj vladati se.
SINAN: Mala je neka usluga — o, šta ja govorim! velika i najveća za mene, koju ja od tebe prosim.
NIKOLA: Čestiti pašo, ako nije protiv sovesti moje, ja ću gotov biti izvršiti je.
SINAN: Mahni se sovesti, čoveče! Nema ovde ništa, što bi ti sovest uznemirilo. Evo ti tajne, Emaru! — Da nas neće to momče izdati?
NIKOLA: O, neće! On do malo vremena odlazi.
SINAN: E dobro, Emaru! Znaš li šta me muči? Ah, kako ću ti izgovoriti, kako ću ti izjasniti! Ja sam u caricu zaljubljen.
NIKOLA: Sirota.
SINAN: Zašto sirota? Ta moja namera nije huda: ja sam je rad za suprugu uzeti. Razumeš li me? To je moja jedina topla želja.
NIKOLA: Kakva je posluga, koju od mene zahtevaš?
SINAN: O, velika je, Emaru! Samo ako je izvršiš. Ja znam koliko ti u dvoru možeš.
NIKOLA: Čestiti pašo, ja sam samo rob.
SINAN:Roba ja i molim, Emaru; i, ako mi po volji učiniš, nećeš ti rob biti. Ti ćeš moje mesto naslediti. Sva je moja molba: da mi na ruku učiniš da se kod carice udvorim.
NIKOLA: Čestiti pašo!
SINAN: Sve ja dobro znam, mili moj Emaru. Niko ne može učiniti da ovo pismo srećno do ruke caričine dođe kao ti. Učini to. Nećeš, veruj mi, neblagodarnom učiniti.
NIKOLA: Čestiti pašo, koliko uzmogu, nastojavaću da ti to po volji učinim.
SINAN: Tako, Emaru. Ovo učini, a za drugo se ne staraj. Budi mi zdrav! Ja ću se potom sam carici prijaviti. (Otide).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|