Nahod Simeon/19
3.
PREĐAŠNjI, HASAN
HASAN: Ha, evo ga! Emare, poznaješ li ti ovog?
NIKOLA: Poznajem, čestiti veziru. On je moj prijan.
HASAN: To si i ti s njime prošao! (Simeonu). Pakleni sine, kako si se smeo usuditi na ovu zemlju stati?
NIKOLA: Čestiti veziru, on je stran, i samo je došao milost kod carice prositi.
HASAN: Kod koje se udvorio. Ha, pakleni izrode! Ti se usuđuješ oči na caricu dizati?! Govori: ti li si ljubimac caričin?
SIMEON: Čestiti veziru, ja prodržljiv nisam, niti mogu biti; razma s njenom voljom.
HASAN: Dakle pogini! (Potegne mačem na njega).
NIKOLA: Ne, ako Boga znaš, čestiti veziru! Nije njegova krivica.
HASAN (turi ga od sebe): Dalje, nesrećniče, da srca iskalim!
NIKOLA: Ah, zar si rad da ubica postaneš, da . . .
HASAN: Ha, šta reče? Zbog čega sam ja u ovoj vatri? Zbog carice. I carica da se ovako dobije? Ona će me još gore mrziti. Ovamo ti, strani bezumniče, da mejdan delimo, i životom jedan nek caricu plati!
NIKOLA: O, zar zaboravljaš na sebe, čestiti veziru? Ti, star i u dostojanstvu, da sa stranim dečkom mejdan deliš!
HASAN: Prestani, blebetušo! Ovamo ti, nesrećniče, da muža carici osuđujemo! (Baci mu mač). Bori se za tvoju ljubeznu, ako si junak; ili beži u propast zemnu, da te nikad Janja ne vidi!
SIMEON: Je li to? Evo me! Ha, ljubovi, ti mi sad sile uli! (Počne se s Hasanom boriti, i za malo ga rani. Prestane). Čast je caričina oprana.
NIKOLA: Dosta, čestiti veziru! Ti si krvlju poliven.
HASAN: Dalje, nesrećo! (Počnu se opet boriti).
SIMEON (ga smrtonosno udari).
HASAN: Huj! (Baci mač, zaljulja se, i padne na zemlju).
NIKOLA: Šta učini bedni sine? Vezira ubi!
SIMEON: Video si, Nikola: moja krivica nije.
NIKOLA: Beži, kukavni sine; beži, dok je ranije, da život izneti možeš! Kolika se opasnost nad tvojom glavom vija! Hajde! (Vuče ga). Hajde da begamo.
SIMEON: Mahni me, Nikola. Ja se od palate rastaviti ne mogu. Ja moram još caricu videti.
NIKOLA: Ti ostaješ na očevidnu opasnost!
SIMEON: Ma samoj smrti na pohiščenije!
NIKOLA: Dakle ostani, maloumni mladiću, ostani i bori se sam, kako znaš, s opasnošću! Ja ti pomoći ne mogu. Gledaj grom, što se ozgo valja! (Pođe, no udari na Sinana).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|