[Naiđoše Turci Bosamlije]
Naiđoše Turci Bosamlije,
uvatiše ajduk Jeremiju,
odvedoše u Bosama grada.
Metnuše ga u njini zagradi,
u zagradi, u t’mne t’mnice. 5
I u nji je voda do pojesa,
tuja ima zmije pekulije,
tuja ima crne pijavice,
guje grizev, pijavice pijev.
Živeja je tri godine dana. 10
T’ga dođe taj njegova majka,
pa se moli Turke Bosamlije:
„Puštite me samo da ga vidim.“
Dozvoliše Turci Bosamlije,
odvedoše na t’mne t’mnice. 15
Pa povika ostarela majka:
„Gde si, sine, ajduk Jeremijo?“
„Tuj sam, majke, u t’mne t’mnice.
Davaj, majke, i srebro i zlato,
e ga bi mi glavu otkupila.“ 20
„Davam, sine, i srebro i zlato,
neće Turci ni jedno ni drugo;
oni traživ đogu od megdana.“
„Idi, majke, kude moju kuću,
pa opremi đogu od megdana, 25
pritegni mu dvanaest kolana,
pripaši mu sablju dimiskiju,
i metni mu ibrišim kamdžiju,
i zauzdaj s uzdu pozlaćenu,
pa ga vrati u Bosama grada.“ 30
Ode majka kude njojni dvori,
pa opremi đogu od megdana, —
pritegna mu dvanaest kolana,
pripasa mu sablju dimiskiju,
i metnu mu ibrišim kamdžiju, 35
i zauzda s uzdu pozlaćenu,
i ga prati u B’sama grada.
Ode đogo u B’sama grada.
Lepo su ga Turci dočekali,
i mlogo se Turci radovali, 40
al’ se đoga u ruke ne daje.
Otidoše na t’mne t’mnice,
izvedoše ajduk Jeremiju.
Izrasla mu kosa do ramena,
izrasla mu brada do pojesa. 45
Progovara ajduk Jeremija:
„Čujete li, Turci Bosamlije,
neće mene đoga da poznaje,
nego mene, Turci, opravite.“
Kad toj čuše Turci Bosamlije, 50
dovedoše dva berbera mlada.
Jedan brija tuju rusu bradu,
drugi šiša tuju rusu kosu.
T’g iziđe ajduk Jeremija,
i on priđe do njegovog đoga, 55
pa na đogu poslovički kaže:
„Klekni, đogo, dole na kolena
da se metnem tebe na ramena,
ja sam, đogo, mlogo izmoćao."
Priđe đoga blizu oko njega, 60
pa on kleknu dole na kolena,
ajduk skoči njemu na ramena,
pa izvuče sablju dimiskiju,
pa potera Turke Bosamlije.
I otide u njegovi dvori. 65
