[Наиђоше Турци Босамлије]
Наиђоше Турци Босамлије,
уватише ајдук Јеремију,
одведоше у Босама града.
Метнуше га у њини загради,
у загради, у т’мне т’мнице. 5
И у њи је вода до појеса,
туја има змије пекулије,
туја има црне пијавице,
гује гризев, пијавице пијев.
Живеја је три године дана. 10
Т’га дође тај његова мајка,
па се моли Турке Босамлије:
„Пуштите ме само да га видим.“
Дозволише Турци Босамлије,
одведоше на т’мне т’мнице. 15
Па повика остарела мајка:
„Где си, сине, ајдук Јеремијо?“
„Туј сам, мајке, у т’мне т’мнице.
Давај, мајке, и сребро и злато,
е га би ми главу откупила.“ 20
„Давам, сине, и сребро и злато,
неће Турци ни једно ни друго;
они тражив ђогу од мегдана.“
„Иди, мајке, куде моју кућу,
па опреми ђогу од мегдана, 25
притегни му дванаест колана,
припаши му сабљу димискију,
и метни му ибришим камџију,
и зауздај с узду позлаћену,
па га врати у Босама града.“ 30
Оде мајка куде њојни двори,
па опреми ђогу од мегдана, —
притегна му дванаест колана,
припаса му сабљу димискију,
и метну му ибришим камџију, 35
и заузда с узду позлаћену,
и га прати у Б’сама града.
Оде ђого у Б’сама града.
Лепо су га Турци дочекали,
и млого се Турци радовали, 40
ал’ се ђога у руке не даје.
Отидоше на т’мне т’мнице,
изведоше ајдук Јеремију.
Израсла му коса до рамена,
израсла му брада до појеса. 45
Проговара ајдук Јеремија:
„Чујете ли, Турци Босамлије,
неће мене ђога да познаје,
него мене, Турци, оправите.“
Кад тој чуше Турци Босамлије, 50
доведоше два бербера млада.
Један брија тују русу браду,
други шиша тују русу косу.
Т’г изиђе ајдук Јеремија,
и он приђе до његовог ђога, 55
па на ђогу пословички каже:
„Клекни, ђого, доле на колена
да се метнем тебе на рамена,
ја сам, ђого, млого измоћао."
Приђе ђога близу око њега, 60
па он клекну доле на колена,
ајдук скочи њему на рамена,
па извуче сабљу димискију,
па потера Турке Босамлије.
И отиде у његови двори. 65
