Moj zavičaj
←Starim putem | Moj zavičaj Pisac: Mileta Jakšić |
Stari orah→ |
Pripeka. Beskrajna rȃvan...
Daleko na jugu penju se,
Rastu oblaci kao planine.
Kadikad samo blisne munja
Praćena dubokim zvukom
Potmule grmljavine
Kô gluha topovska paljba,
Tutanj daleke bitke.
A ovde gde ja stojim —
Tišina... ćutanje
Zelenih polja
Na grdnoj omari.
Nigde živa stvora...
Puca od suše
Bela zemljana kora.
Miriše sparena trava,
Vruć zadah pokošena sena.
Daleko negde u hladu
Mršavog drveća
Polegla dakću stada:
Sve zaklona traži
Od ubistvene žege.
Ni daha.
Treperi usijan vazduh
Kao blistava pučina
Proletnjih voda...
Nezaštićena od samrtna žara
Belasaju se okolna sela
S krilatim vetrenjačama.
Tišina.
Tromo proleće jedan leptir
Kraj moga uha —
Čujem mu udar krila...
Potmulo grmi u daljini.
Izvor
uredi- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 124-125.
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 72
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|