Moje misli, moje misli,
teško meni s tobom!
Zašto su stajali na papiru
Tužni redovi?..
Zašto te vetar nije oduvao
U stepi, kao piljevina?
Zašto slavno nisi spavao,
Kako je vaše dete? ..
Jer te je nesreća sveta nasmejala,
Suze su lile... Zašto nisu poplavile,
Nije izneo u more, nije oprao u polju?
Ljudi ne bi pitali šta me boli,
Ne bih pitao zašto proklinjem sudbinu,
Šta svetu treba? "Ne radi ništa" -
ne bih se smejao...
Cveće moje, deco!
Zašto sam te voleo, zašto sam se brinuo o tebi?
Hoće li jedno srce plakati po celom svetu,
Kako sam plakao sa tobom?.. Možda sam pogodio...
Možda će biti devojka
Srce, smeđe oči,
Šta će ove misli platiti -
ne želim da...
Jedna suza iz smeđih očiju -
I ... gospodar nad gospodom! ..
Moje misli, moje misli!
Teško meni s tobom!
Za smeđe oči,
Za crne obrve
Srce mi je lupalo, smejalo se,
Izlio svoj jezik,
Sipano, kao vešto,
U tamnim noćima,
Za voćnjak trešnje zelene,
Za milost devojaka...
Za stepe i humke,
Šta u Ukrajini,
Srce mi je lupalo, nisam hteo
Pevanje u inostranstvu...
Nisam želeo da budem u snegu, u šumi,
kozačka zajednica
Sa toljagama, sa bunchugs
Sakupite za savet...
Neka duše kozaka
Lebdeći u Ukrajini -
Tamo je široko, tamo je zabavno
Od kraja do kraja...
Kao što će ona prošla,
Dnjepar je širok - more,
Stepa i stepa, bučni brzaci,
A grobovi su planine.
Tamo je rođena i plesala
kozačka volja;
Tamo plemstvo, Tatari
Zasej njivu,
Leš je posejao njivu,
Još se nije ohladilo...
Otišao sam u krevet da se odmorim... U međuvremenu
Grob je porastao,
A iznad njega je crni orao
Stražar leti,
I dobri ljudi o njoj
Kobzari pevaju,
Svi pevaju kako je bilo,
slepi jadni,
Jer duhovit... I ja... I ja
mogu samo da plačem,
Samo suze za Ukrajinu...
A reči - ne...
I za nesreću... Da ga cur!
Ko ga ne poznaje!..
A posebno onaj koji gleda
O ljudima sa dušom -
Pakao mu na sedam svetova,
I na tome...
Tuga
Neću uzeti svoju sudbinu,
Ako ne.
Neka siromašni žive tri dana -
sakriću ih,
Ja ću sakriti žestoku zmiju
oko tvog srca,
To neprijatelji ne vide,
Kako se zlobno smeje...
Neka misao, kao ona vrana,
leti i plače,
I od srca slavuj
Cvrkuće i plače
Niškom – ljudi neće videti
Neće se ni smejati...
ne briši mi suze,
Neka sami sipaju,
Tuđa njiva se zaliva
Svaki dan i svaku noć,
Dok, dok ... neće zaspati
Vanzemaljske peščane oči...
Otake ... A šta on radi?
Nevolja neće pomoći.
Ko zavidi siročetu -
Kazni to, Bože!
Moje misli, moje misli,
Cveće moje, deco!
Odgajao sam te, brinuo sam se o tebi -
Gde su moja deca?..
Idite u Ukrajinu, deco!
U našoj Ukrajini,
Sjenčanje, siročad,
I ja ću umreti ovde.
Tamo ćete naći iskreno srce
I lepu reč,
Tamo ćete naći iskrenu istinu,
A možda i slava...
Čestitam, moja beba!
Moja Ukrajina!
Moja deca su glupa,
Kao i vaše dete.
