Перебенђа стар, слеп -
ко га не познаје
Дружи се свуда
И свира кобзу.
И знају ко игра
И хвала вам људи:
Он растера њихову муку,
Иако је самом свету досадно.
Сенка јадника
И дан и ноћ;
Он нема дома на свету;
Несрећа је шала
Изнад старе главе,
И није га брига...
Он седне и пева:
О, немој да галамиш, локва!
Пева и памти
да је сироче,
тугуј, тугуј,
Седећи под блатом.
Нека врста Перебендђе,
Старо и бизарно!
Пева о Чаљу -
Он ће се окренути Голубу;
Са девојкама на пашњаку -
Гриз и пеге,
А у кафани са младићима -
Сербина, Шинкарку,
Са венчанима на банкету
(Где је свекрва зла) -
О тополи, пех,
А онда - У гају;
На чаршији - о Лазару,
Или нека знају
Пева тешко,
Како је уништена Сич.
Нека врста Перебенђе,
Старо и бизарно!
пева, смеје се,
И прећи ће у сузе.
Ветар дува,
Хода пољем.
Кобзар седи на гробу
И свира кобзу.
Око његове степе, као море
Широка, плава:
Иза гроба је гроб,
А тамо - само снови.
Седи бркови, стара коса
Ветар дува;
То ће лагати и послушност,
Како пева кобзар,
Док се срце смеје, слепе очи плачу...
Послушност, ударац...
Старац се сакрио
У степи на гробу, да нико не види
Да је ветар на пољу речи махнуо,
Да људи не чују, јер је реч Божија,
То срце слободно говори са Богом,
То срце цвркуће славу Господњу,
И мисао о рубу света по облаку хода.
Плавокрили орао лети, лебди,
Плаво небо бије широко;
Почиваће на сунцу, питаће,
Где преноћи, како се диже;
Чуј море, шта каже,
Питао је гору црну: зашто си неми?
И опет на небо, јер на земљи је тешко,
Јер на њему нема угла, широка
Ономе ко све зна, ономе ко све чује:
Шта каже море, где сунце ноћу -
Нико на свету седам га не прихвата;
Сам је међу њима, висок као сунце,
Људи га познају јер га земља носи;
А кад би чули да је сам,
Певање на гробу, разговор са морем -
На реч Божију би се смејали,
Назвали би га глупим, отерали би га.
Хајдемо преко мора, рекли би!
Добро си, мој кобзаре,
У реду, оче, радиш
Шта певати, причати
Иди у гроб!
Ходај себи, голубице моја,
Нисам још заспао
Твоје срце и певај,
То народ није чуо.
И да те не избегавају,
Удовољи им, брате!
Скочи, задиви се, како каже господин:
Он је тиме богат.
Нека врста Перебенђе,
Старо и бизарно!
распевано венчање,
И окренуће се тузи.
