Mlogostručna nevjera
0001 Svi junaci srpski zaplakaše
0002 na prokleta Vukašina kralja
0003 što Uroša svoga cara ubi
0004 te zatrije pleme Nemanjića,
0005 srpskoj slavi zlo nametnu ime
0006 i dušmane tulit ju nauči
0007 za njegovo vraško umišljenje,
0008 sam poštenje izgubi najposlje
0009 na Maricu s Turcim’ ratujući
0010 đe izgubi Srbe izabrane
0011 i s dva brata svoju rusu glavu.
0012 Još se srpska slava ne ugasi,
0013 desnica je i brani i glasi!
0014 No Srbima zlo zadade više
0015 kad se Vuče Turcim’ pridružio
0016 i svu krepost naružio srpsku,
0017 svoga cara izdade sultanu,
0018 a u Srbe despotom nastanu,
0019 vitezove obrati u robe
0020 da Turčinu svom dušmanu služe.
0021 Al’ evo mu vjere u Turčina
0022 kako svrši na Vukova sina
0023 po imenu Despotović-Đura.
0024 Šćer Maricu uze za caricu,
0025 obrnu je seb’ za robinjicu,
0026 to mu prvi za izdaju dari,
0027 pa Sultanu ni to ne bi dosta,
0028 jera vlasti u Srbina osta
0029 no dozivje dva Đurova sina,
0030 obojici oči izvadio,
0031 slijepe ih Đuro opravio,
0032 a kad Đuro đecu sagledao,
0033 kako ih je care darovao,
0034 onda knjigu caru opravio,
0035 u knjizi mu ’vako govorio:
0036 "Sultan care, dragi gospodare!
0037 Kamo hatar Vuka baba moga?
0038 Dva smo tebi dobra učinjeli
0039 što ti nitko nije učinio:
0040 izdasmo ti Lazarevo carstvo
0041 i Maricu dasmo za caricu,
0042 ti nam dade božu vjeru tvrdu
0043 da ni hile učinjeti nećeš
0044 no da ćemo s tobom drugovati,
0045 nad Srbima mi gospodovati.
0046 pa što si mi đecu nagrdio?"
0047 Ali care Đuru odgovara:
0048 "Što izdaste carstvo na Kosovu,
0049 vaše carstvo a mojemu ocu,
0050 to ste sebe gore učinili
0051 i pod sablju mene zapanuli;
0052 što Maricu daste za caricu,
0053 dali bi je od mene grđemu;
0054 što sam tebe đecu nagrdio
0055 i to si ti sobom zaslužio
0056 kad ufati od Sibinja Janka
0057 pa ga pušti te mi ga ne prati.
0058 No sam čuo i kažu mi ljudi
0059 ti da imaš dvije vjerne sluge,
0060 prvog slugu Zmaj-Obrčić Rada
0061 i drugoga uskok Radojicu,
0062 pošlji mi ih u Stambola, Đuro!"
0063 Kade Đuru sitna knjiga dođe,
0064 onda caru drugu otpisuje:
0065 "Mene doma Radojice nejma,
0066 otiš’o je Svetoj Gori našoj
0067 i tamo se pokaluđerio,
0068 a Rada ti opravit ne mogu
0069 jer me, care, poslušati neće,
0070 ti da dođeš Smederevu mome
0071 ne bi mog’o ufatiti Rada
0072 ni povesti silom u Stambola."
0073 A kad caru takva knjiga dođe,
0074 opet care Đuru otpisuje:
0075 "Kopiljane, Despotović-Đuro!
0076 Pošlji mene Zmaj-Obrčić Rada,
0077 sam ću naći uskok Radojicu;
0078 ako li ga opraviti nećeš,
0079 ja ću silnu pokupiti vojsku,
0080 Smederevo ognjem izgorjeti,
0081 tebe, Đuro, živa ufatiti,
0082 na muke ti dušu izvaditi."
0083 Kade Đuru sitna knjiga dođe,
0084 gleda knjigu, grozne suze valja,
0085 ljuto Vuka baba kunijaše:
0086 "Bog t’ ubio, babo Brankoviću!
0087 Zemlja tvoje kosti izmetala,
0088 vječno mučna tvoja duša bila
0089 što izdade tasta u Kosovo
0090 i sve srpske junake od moći
0091 ter ih nije danas u pomoći,
0092 jer vjerova svome dušmaninu
0093 što ne saden misli zatrijeti
0094 i svu srpsku slavu pogasiti!"
0095 Đura gleda prokleta Jerina
0096 pa je njemu riječ besjedila:
0097 "Što je tebe, Đuro gospodare?
0098 Kakva te je žalost obuzela,
0099 suze liješ, svoje lice miješ?"
0100 Al’ Jerini Đuro besjedio:
0101 "O Jerino moja polovino!
0102 Jadno mi je da ga bog ubije,
0103 oči l’ nemaš, ol’ njima ne gledaš?
0104 Loša mi je knjiga dopanula
0105 od Stambola od cara turskoga
0106 a našega zeta nesretnoga
0107 da mu pošljem Zmaj-Obrčić Rada,
0108 ako neću, poginuti hoću,
0109 Smederevo ognjem izgorjeti,
0110 a ja Rada opravit ne mogu,
0111 sam da pođe poslušat me neće,
0112 ne mogu ga ni silom poslati."
0113 Al’ Jelena Đuru progovara:
0114 "Poslušaj me, Đuro gospodare!
0115 Ti pokupi sluge na večeru,
0116 ja ću dati pivo svakojako,
0117 opojiću Zmaj-Obrčić Rada
0118 i pjanu ću savezati ruke,
0119 savezana caru opraviti."
0120 Tako Đuro posluša Jerinu
0121 te pokupi sluge na večeru,
0122 Jerina im pivo prinosaše
0123 dok opoji Zmaj-Obrčić Rada,
0124 glavom pade na trpezu Rade.
0125 Kad to viđe Despotović-Đuro,
0126 isred njega sofru odmaknuo,
0127 sam prostire mekahna dušeka,
0128 po dušeku opružio Rada,
0129 pa otide na kulu bijelu,
0130 žarke suze roni i proliva,
0131 a Jerina sluge dozivaše
0132 da savežu Zmaj-Obrčić Rada,
0133 sluge vele prokletoj Jerini:
0134 "Da se Rade juče prestavio,
0135 mi ga danas ne bi dofatili,
0136 a kamoli živa svezat smjeli."
0137 Tade skoči prokleta Jerina
0138 te donese sindžir gvožđe teško,
0139 zaklapa ga oko grla Radu,
0140 a na noge gvožđe bukagije
0141 i na ruke ljute bilenzuke.
0142 Pa kad samnu i sunce ogrnu,
0143 razbudi se Zmaj-Obrčić Rade
0144 i kad viđe što se učinilo,
0145 teško ga je gvožđe osvojilo,
0146 on se kuli do prozora vuče,
0147 te s prozora gleda u stobora
0148 i ugleda Despotović-Đura
0149 đe j’ dva dobra konja opremio
0150 i tu sjedi suze prolijeva,
0151 al’ je Rade Đuru besjedio:
0152 "Gospodare,Despotović-Đuro!
0153 Što si mene gvožđem utvrdio
0154 kada sam ti tako zgriješio?"
0155 Đuro trči na bijelu kulu,
0156 svuče Rada na dišer-avliju
0157 pa ga tura na vranca svezana,
0158 al’ mu Rade opet besjedio:
0159 "Kaži mene, Đuro gospodare!
0160 Kud si sa mnom danas naumio?"
0161 Đuro reče: Caru u Stambola."
0162 Pak mu reče Zmaj-Obrčić Rade:
0163 "Gospodare Despotović Đuro!
0164 Pušti moje prebijele ruke
0165 da ja uzmem od boja oružje,
0166 nemoj moje izgubit junaštvo,
0167 a dajem ti božu vjeru tvrdu,
0168 sam ću s tobom u Stambola poći."
0169 Tad’ ga pušti Despotović-Đuro,
0170 Rade pođe svom bijelu dvoru,
0171 pred dvore je vranca odjahao,
0172 vjerna mu ga prifatila sluga,
0173 on izide na tanahnu kulu,
0174 obukuje divno odijelo:
0175 po tijelu od svile košulju,
0176 po košulji ljute pancijere
0177 da mu sablja naudit ne može,
0178 pa po vrh nji’ dibu i kadifu,
0179 a na glavu samur kapu stavja
0180 i za kapu trideset čelenakah
0181 koje trepte k’o drago kamenje,
0182 paše sablju, spodbi topuzinu,
0183 side brže niz bijelu kulu,
0184 objesi je o unkašu vrancu,
0185 pak pojaha vranca od mejdana,
0186 usturio koplje na ramena,
0187 ode dvoru Despotović-Đura.
0188 Đuro gotov’ konja pojahao,
0189 otidoše drumom zelenijem,
0190 a kad caru bili u Stambolu,
0191 pod divan su konje razjahali,
0192 na unkaše uzde usturili,
0193 puštitše ih u dišer-avliju
0194 ter se konji sami provađaju.
0195 Đuro pođe caru na divana,
0196 za njim ide Zmaj-Obrčić Rade
0197 i caru se smjerno pokloniše
0198 pa pred cara u divan stadoše,
0199 car tad’ reče Despotović-Đuru:
0200 "Kamo, Đuro, Zmaj-Obrčić Rade?"
0201 Đuro reče: "Evo, care, Rade!"
0202 A car tade Đuru besjedio:
0203 "Hajd’ ne laži, Despotović-Đuro!
0204 Ovonije Zmaj-Obrčić Rade."
0205 Rade reče caru čestitome:
0206 "Daj mi, care, stotinu Turakah
0207 da idemo u polje široko,
0208 da se malo š njima poigramo
0209 da ti poznaš Zmaj-Obrčić Rada."
0210 Ali caru druga bit ne može
0211 no isturi stotinu Turakah,
0212 Rade jaše vranca od mejdana,
0213 od oružja ništa ne uzima
0214 teke bojno kopje na ramena
0215 pa izide u polje široko,
0216 a s Turcima kavgu zametnuo,
0217 pokraj sebe kopje položio,
0218 u bojna ih sedla pribadaše,
0219 a mrtve ih zemlji obaraše,
0220 dok razagna stotinu turakah.
0221 Al’ to care gleda sa divana
0222 i Rade se k njemu povrnuo,
0223 pred cara je divan učinio,
0224 pa je Đuro caru besjedio:
0225 "Evo, care, Zmaj-Obrčić Rada."
0226 Car je opet Đuru besjedio:
0227 "Hajd’ ne laži, Despotović-Đuro!
0228 Nije ovo Zmaj-Obrčić Rade."
0229 Al’ je caru Rade govorio:
0230 "Pošlji, care dve stotin’ turakah
0231 da s’ u polju samnom ogledaju,
0232 pa ćeš poznat Zmaj-Obrčić Rada."
0233 Care pušti u Stambol telara
0234 te iskupi dv’je stotin’ Turaka,
0235 izidoše u polje široko
0236 i za njima Zmaj-Obrčić Rade,
0237 od oružja ništa ne uzeo,
0238 tek u ruku topuzinu tešku,
0239 ćera Turke tamo i ovamo,
0240 sve ih gađa teškom topuzinom,
0241 mlogi mrtvi po zemlji padoše,
0242 a ostali grdni utekoše.
0243 I to gleda care sa divana,
0244 opet Rade na divan izide,
0245 care Đura gleda poprijeko:
0246 "Kopiljane, Despotović-Đuro!
0247 Nije ovo Zmaj-Obrčić Rade,
0248 sad ću tvoju okinuti glavu!"
0249 Naljuti se Zmaj-Obrčić Rade,
0250 za ostru se sablju dofati
0251 i caru je ljuće besjedio:
0252 "Nemoj karat gospodara moga,
0253 jer možemo kavgu izvaditi,
0254 no izberi pet stotin’ Turakah,
0255 đe gođ znadeš u Stambol junaka,
0256 da se samnom poljem poćeraju,
0257 a da poznaš Zmaj-Obrčić Rada!"
0258 Care pušta u Stambol telala
0259 te pokupi pet stotin’ Turakah,
0260 đegođ znade konja i junaka,
0261 izidoše u polje prostrano,
0262 Rade jaše vranca od mejdana,
0263 sve ponese od boja oruže,
0264 pa izide u polje široko,
0265 koliko l’ se Rade naljutio,
0266 u Turke je juriš učinio,
0267 stotinu je na kopje nabio,
0268 a stotinu topuzom pobio,
0269 a stotinu sabljom izgubio,
0270 a stotinu vrancem pogazio
0271 i stotinu savezao žive,
0272 pak ih vodi caru na divanu,
0273 pušti vranca, ide na divana,
0274 ne potura svijetla oružja.
0275 No kolik’ se Rade najedio,
0276 za ramo je brke zaturio,
0277 sastavio samur s veđama,
0278 desnu ruku na sablju turio,
0279 prije cara riječ besjeido:
0280 "Pozna l’, care, Zmaj-Obrčić Rada?!"
0281 Car je tade Radu besjedio:
0282 "Valah jesi za koga te kažu!
0283 No neć’ li se poturčiti, Rade?
0284 Vezirom bih tebe učinio,
0285 dao bih ti nebrojeno blago,
0286 u Stambol ti dvore načinio,
0287 pokraj dvora cara čestitoga."
0288 Al’ je Rade caru besjedio:
0289 "Ne bih ti se, care, poturčio
0290 da mi dadeš tvoje carovanje!"
0291 Car adžemski viče na dželata
0292 da Radovu posiječe glavu,
0293 i odista ga izgubit ga šćahu,
0294 zašto Rade adžemski ne znaše
0295 da zlu svome nada s’ isprijeka,
0296 al’ tu bješe uskok Radojica
0297 te besjedi Zmaj-Obrčeviću:
0298 "Poturči se, Zmaj-Obrčić Rade!
0299 I mene su skoro poturčili,
0300 ime dali Deli-Radojica,
0301 drugo ime Đuro-Papaz-paša,
0302 treće, brate, obrni se za se!"
0303 Kad se Rade natrag obrnuo,
0304 primakli su dvanaes’ dželatah,
0305 gole nose pale u rukama,
0306 tad’ i Rade svoju sablju trže
0307 te izgubi dvanaes’ dželatah
0308 i do cara dvanaes’ vezirah,
0309 još hoćaše cara izgubiti,
0310 al’ uteče u kavez cakleni,
0311 sultanije zatvoriše vrata.
0312 Rade Đura za ruku prifati,
0313 iziđoše dolje u avliju,
0314 a na dobre konje posjedoše,
0315 za njim’ ide uskok Radojica,
0316 bogom kumi: "Ne ostav’ me, Rade!"
0317 I njeg’ Rade za ruku dofati,
0318 za Đurom ga na konja bačio,
0319 pak je ostru sablju povadio,
0320 kroz sokake juriš učinio,
0321 koga stiže i glavu mu diže,
0322 dok izide u polje široko,
0323 a izvede oba druga zdravo,
0324 otidoše Smederevu gradu,
0325 kad dođoše pred Đurove dvore,
0326 tad’ je Đuro Radu bejsedio:
0327 "Slugo moja, Zmaj-Obrčić Rade!
0328 Mi od cara siđet ne smijemo,
0329 da bježimo gradu Dubrovniku,
0330 u Mlečića, u more debelo."
0331 Al’ je Rade Đuru besjedio:
0332 "Idi, bježi, Brankovo koljeno,
0333 a da bi se iz nas istrebilo!
0334 A ja neću braću ostavjati,
0335 ni cvijeljat moju staru majku,
0336 no ću ovđe krvcu prosipati,
0337 k’o sva braća moja na Kosovu!"
0338 Osta Rade, osta Radojica,
0339 sam pobježe Despotović Đuro
0340 sa Jerinom, ime joj pogiblo,
0341 utekoše moru latinskome.
0342 Zatrlo se ime Brankovića,
0343 a i š njime sva srpska nesreća,
0344 tek Srbin se muči na mejdanu
0345 da povrati slavu nekadanju.
0346 Pa da ste nam zdravo, vitezovi,
0347 sve vojvode, bani i knezovi!
0348 Ah bez knjige svuđ’ je vazda ruge,
0349 to da igda, već poznajmo sada,
0350 pak i boljem da s’ nadamo kada!
