Mister Dolar (komedija u četiri čina)/4
IV
POSLERATNI GOSPODIN (Redaktoru): Izgleda odista da ovaj profesor ima nekih zasluga.
REDAKTOR (Sa svoga stola): Pa vi ste mu vrlo srdačno odobravali. GOSPOĐA MODEL PATU (Koju iz igre vodi pod ruku G-n iz ugledne porodice): Vu zave kompri tu s kil a di se tip d’ profesor?
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ui, il a parle d' sivilizasion!
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI (U grupi koja se skoro cela vraća na svoja mesta): Ja ne znam čija je to ideja dovesti jednoga starca ovde i prikazivati ga publici?
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Kažu da ima nekih zasluga.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: No pa, otkud mi dolazimo da mu priznajemo te zasluge?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Pravo kažete, ako ima zasluga, neka mu to prizna država, jer najzad to nisu zasluge za ovaj klub pa da mu ih mi priznajemo.
POSLERATNI GOSPODIN (Pošto su posedali): Vi ste srećno izbegli, gospođe i gospodo, a mene ste ostavili ovde da slušam predavanje o tome kako civilizacija bremza.
S V I (Smeh. — Međusobni razgovor)
MATKOVIĆ (Dolazi iz kockarnice noseći pregršt bankiota u ruci. Prilazi svome stolu za kojim je sam redaktor): Zadržao sam se. A raut je već počeo?
REDAKTOR: Da, ne bogzna šta. Gospodina profesora je pozdravio predsednik, on ga je otpozdravio i sad ga odveo da ga prikaže svima posetiocima.
NINA (G-ca koju je Matković prikazao kao svoju ljubav. Ona prolazi napred praćena Gospodinom koji očekuje bogato nasledstvo. U tom trenutku)
ŽAN (Preopterećen napitcima prolazi kraj nje i slučajno, gurnut, prosipa nešto malo jednu čašu koja joj poprska toaletu): Pardon! Molim za oproštenje!
NINA (Plane): Vi ste magarac! Što ne pazite!
ŽAN (Izvinjavajući se): Verujte... (Hteo bi salvetom da briše).
NINA: Idite do đavola! To je skakdal držati tako kretensku poslugu u ovako jednom otmenom lokalu!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Izvadi svoju maramicu i briše je. — Klubskom odborniku koji se tu našao): Gospodine odborniče, ja ne mogu to da razumem, u ovakvom jednom klubu držati ovako bedastu poslugu.
JEDAN KLUBSKI ODBORNIK: Molim za oproštenje. Odmah ću stvar prijaviti gospodinu pretsedniku. — (Ode u dubinu).
REDAKTOR (Matkoviću): No, a šta ste tamo učinili?
MATKOVIĆ: Gde?
REDAKTOR: Pa u kockarskoj sali?
MATKOVIĆ (Pokazuje novac): Evo, gledajte. Suvišak sreće može da bude tako isto teret u životu kao i suvišak nesreće. Ja ovoga trenutka patim od suviše sreće.
REDAKTOR: Kako to?
MATKOVIĆ: Pa eto... pogledajte... dobio sam. Pošao sam da izgubim, igrao sam na kartu od koje su svi digli ruke; igrao sam bezobzirno, protivno svima kockarskim pravilima i — dobio sam. Pogledajte, poneo sam dvadeset hiljada da ih izgubim, a izneo sam otud osamdeset hiljada dinara. To znači prosto biti gonjen srećom.
REDAKTOR: Oh, takvo se progonstvo uvek da podneti!
MATKOVIĆ: Da, ali kad vam sudbina uvek natuoa ono što nećete, ono što vam ne treba, ono što ne želite; zar to ne znači ipak biti gonjen?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Koji dovodi gospođu o kojoj se šapuće, prilazi Matkoviću): Čujte, gospodine Matkoviću, vi ste se kanda uortačili sa srećom!
MATKOVIĆ: Da, goni me!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Na koju ste kartu igrali?
MATKOVIĆ: Šta znam ja, na prvu koja je bila preca mnzm.
'GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Znači onako, žmureći.
MATKOVIĆ: Mislim da je to i najbolje, ići žmureći kroz život.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ostaje vam sad još da dobijete na lutriji a i to će vam se izvesno desiti. —(Odlazi svome stolu)
REDAKTOR: Al’ niste vi sami srećni, i naš Žan...
MATKOVIĆ: Koji Žan?
REDAKTOR: Pa onaj naš iz kluba. I on je dobio neko nasledstvo.
MATKOVIĆ: E?
REDAKTOR: Sitnica. Svega sto dolara. Jedva sam razumeo pismo koje me je molio da pročitam. — (Pokazuje) — Piše mu seljak iz Njufundlanda, da mu je umro neki daljni rođak i, izmeđ ostalih legata, ostavio i njemu sto dolara. Tako sam bar ja razumeo ovo pismo premda nisam baš tako pouzdan u svoje znanje engleskog jezika.
MATKOVIĆ: Dozvolite! (Uzme i čita pismo)
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO (Dolazi iz dubine): Gospodo, onaj će profesor još rasterati sve igrače. Drži jednako neko predavanje, ne može se igrati zbog tih njegovih predavanja.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Zna li ko, ko je upravo pronašao toga profesora?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Pronašao ga je gospodin pretsednik.
POSLERATNI GOSPODIN: Je l’ još govori o bremzi civilizacije?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Ne znam, nisam ga slušao, ja sam prosto pobegao. — (Gospođi koja je letela) — Gospođo, smem li vas zamoliti za jedan let preko okeana?
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: O, ala vi imate odvažne namere?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Kraj vas, gospođo, i neodvažan se ohrabri.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: A šta znači ovaj vaš let preko okeana?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Jedan tango.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Oh, to je tako kratak let! (Odlaze)
PRETSEDNIK KLUBA (Dolazeći uzbuđen): Žan!
ŽAN (Koji je za jednim stolom služio): Molim lepo!
PRETSEDNIK KLUBA: Javite se još večeras da budete isplaćeni i sutra nemojte više dolaziti na posao. Niste vi za ovako otmen lokal.
ŽAN: Ali, gospodine predsedniče, slučajno...
PREDSEDNIK KLUBA: Nikakva objašnjenja. Od sutra neću da vas vidim ovde. (Odlazi).
ŽAN: Razumem, gospodine predsedniče.
MATKOVIĆ (On je za to vreme pročitao pismo i razmišljaa): Siromah Žan, ovo malo sreće što mu donosi ovo pismo, evo zagorčalo mu.
REDAKTOR: Dakle, dobro sam pročitao?
MATKOVIĆ: Da, dobro ste pročitali. Nasledio je sto dolara. Vidite li kako je sudbina nepravedna i samovoljna. Mesto ovaj siromah, koji je sad ostao i bez zarade da je nasledio 300.000 dinara, a ja, kome novac ne treba, sto dolara a ono biva obrnuto.
REDAKTOR: Da, to tako uvek biva.
MATKOVIĆ: Znate li šta ovog trenutka mislim?
REDAKTOR: Ne bih umeo pogoditi.
MATKOVIĆ: Smišljam jednu nemilosrdnu pakost.
REDAKTOR: Zar vi?
MATKOVIĆ: Zašto ne ja? Razočarani su uvek pakosni.
REDAKTOR: Radoznao sam šta smišljate?
MATKOVIĆ: Vidite, ja se jednako pitam šta ću s novcem koji mi sudbina natura? Pa zar bi mogao što bolje učiniti no da finansiram jednu društvenu pakost? To bi mi moglo doneti ne samo zadovoljstvo već i satisfakcije.
REDAKTOR: Ne vidim...
MATKOVIĆ: Evo, (Pokazuje mu Žanovo pismo) — vidite li kako mi je sam slučaj uturio u ruke oružje.
REDAKTOR: To pismo?
MATKOVIĆ: Da, to pismo! Dok sam ga čitao i prevodio, pao sam na jednu neobično srećnu i neobično pakosnu misao.
REDAKTOR: Hoćete li mi je poveriti?
MATKOVIĆ: Da, da! Meni je čak potreban jedan poverenik i ujedno hroničar, a i jedno i drugo naći ću u vama.
REDAKTOR: Potreban vam je hroničar?
MATKOVIĆ: Ta da zaboga! Potrebno je ispisati jedan pun list naše sadašnjice; potrebno je sačuvati hroniku naših dana. Pripremite papir i ispišite u vrhu: „Na dan jubileja velikog naučnika, kojega proslavljaju članovi Elita-kluba, od kojih ni jedan, računajući tu i predsednika, ne znaju njegove zasluge i za vreme dok on drži predavanje iz etike, igraju tango i fokstrot”. Zapišite tako, pa ćemo zatim zajednički ispisati dalje događaje.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Vraća se gomili): Gospođe i gospodo! Jedan mali skandal!
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Govorite brzo!
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Ja već slutim.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ne, nije se moglo slutiti.
GOSPOĐA MODEL PATU: Ta govorite zaboga, kipim od radoznalosti.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Vi znate da je mladoga vicedirektora banke, g. Štrasera, gospođa napustila još pre tri meseca..
(Trgne se i stavi ruku na usta)
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Ta nastavite!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Zamislite u kakav sam greh mogao pasti. Počeo sam glasno da pričam male skandale našega kluba pred jednim novinarom. Ko zna pod kakvim bi naslovom sutra to izišlo.
REDAKTOR: Ali, ja vas uveravam...
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ne, ne! Mali klupski skandal, to su naši unutarnji, tako reći, familijarni skandali. Ne pripadaju javnosti.
GOSPOĐA MODEL PATU: Ali nama pripadaju, mi smo članovi familije.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Vama ću kazati, ali poverljivo, da ne čuje gospodin.
REDAKTOR: Uveravam vas da ni reči neću čuti.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Seda za sto Predratnog gospodina i gotovo se svi skupe oko njega, te im on nastavlja poverljivo da kazuje skandal)
REDAKTOR: Nastavimo mi naš razgovor da bi pokazali što manje interesa za njihove skandale.
MATKOVIĆ: Ah, ti mali skandali, to je stalna tačka programa svake zabave ovde.
REDAKTOR: Dakle? Hoćete li mi reći svoju nameru?
MATKOVIĆ: Reći ću vam! Hoću da fikansiram jedan film.
REDAKTOR: Film?
MATKOVIĆ: Da, jedan društveni film. Ja ću biti i režiser i finansijer.
REDAKTOR: Još mi nije jasna vaša namera?
MATKOVIĆ: Hoću da mi preko filmskog platna prodefiluje celo ovo društvo koje me je razočaralo, a ja da budem gledalac u parteru koji će aplaudirati pojedinim scenama. Kad vam poveravam stvar, to znači da vam nudim besplatnu kartu da sedite kraj mene i gledate pretstavu.
REDAKTOR: Vrlo rado.
MATKOVIĆ: Evo dakle da vam poverim i siže moga filma. Vidite li ovo Žanovo pismo, e ono će biti osnova na kojoj razvijam siže. U ovome pismu piše da je jedan siromah, sluga u klubu, koji je maločas i službu izgubio, dobio sto dolara nasledstvo. To je vrlo obična stvar. Ja ću je napraviti neobičnom. Objaviću Žanu i celome klubu da je nasledio recimo tri miliona dolara, dakle blizu dvesta miliona dinara. Pustiću i njega samog neka bar nekoliko dana živi u tom uverenju da je multimilioner i finansiraću ga za to vreme, a pustiću naše društvo da defiluje preko platna i klanja se Žanu kelneru. Uviđate li?
REDAKTOR: Užasno!
MATKOVIĆ: Čega tu ima užasnog?
REDAKTOR: Koža mi se ježi kad pomislim samo koliko tu ima pakosti.
MATKOVIĆ: Ne sporim, ali zar ne osećate koliko tu ima i zadovoljstva?
REDAKTOR: I osvete.
MATKOVIĆ: I osvete, da! Rekao sam vam već, razočarani imaju prava da se svete.
REDAKTOR: I kako će se sve to svršiti?
MATKOVIĆ: Neka svi budemo razočarani u životu.
REDAKTOR: I moja će uloga biti samo da budem zaš poverenik?
MATKOVIĆ: I hroničar, rekao sam vam, i hroničar.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Završio je kazivanje): No, šta mislite ko bi to rekao?
GOSPOĐA MODEL PATU: Pa moglo se slutiti.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Matkoviću): Ja mislim niste ni reči čuli?
MATKOVIĆ: Verujte, ni reči. Pa ipak hoću da vam revanširam poverenje za nepoverenje. Imam ja za zas jedno poverljivo saopštenje.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Ustaje i prilazi): Kazaćete mi ga pred novinarom?
MATKOVIĆ: Zašto ne? Stvar se i inače ne može sakriti od javnosti, a, gospodinu je isto toliko poznata kao i meni.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Smemo li svi čuti?
MATKOVIĆ: A zašto ne? To nije nikakav skandal, to je samo jedna poražavajuća senzacija. Pa ipak, dozvolite mi da se najpre sa gospodinom posavetujem u kojoj formi da vam je saopštim.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Molim, ja rado dajem besplatne savete.
(Seda za Matkovićev sto).
MATKOVIĆ (Pošto se obazreo i uverio da ih niko ne sluša): Veliko iznenađenje.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Tiče se koga člana kluba?
MATKOVIĆ: Ne, ali jedne ličnosti koja je ipak ovde, među nama. Tiče se ovoga otpuštenoga kelnera Žana.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Zar vas i Žan može zanimati?
MATKOVIĆ: Žan inače ne, ali me njegov slučaj neobično zanima. Vi čitate engleski?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ne!
MATKOVIĆ: Vidite, taj bedni Žan i ne sluti ovoga trenutka da je basnoslovni milionar.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Žan?
MATKOVIĆ: Da. To mu javlja ovo pismo iz Amerike. Nasledio je tri miliona dolara, a to pretstavlja sumu od blizu dvesta miliona dinara.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Šta kažete?
MATKOVIĆ: To što ste čuli?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ali, je li to moguće?
MATKOVIĆ: A zašto ne bi bilo moguće?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Gospode Bože! Gospode Bože! Pa sad?
MATKOVIĆ: Pa sad razmišljam kako ću mu to saopštiti! Bojim se da ga suviše velika sreća ne porazi, da ga ne potrese suviše.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ama šta ima da ga potrese? Koga su još milioni potresli. Gospode Bože, pa zar to nije šteta dati takvom jednom čoveku milione u ruke, a ne dati ih onome koji bi umeo da ih potroši.
MATKOVIĆ: Mislite dakle da mu kažem otvoreno?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Razume se. Dajte vi meni takvo nasledstvo pa mi slobodno recite to otvoreno, ja vas uveravam da neću dobiti srčani udar. A mislite li stvar objaviti? To je kolosalna senzacija...!
MATKOVIĆ: Ali ne pre no što samom Žanu saopštim.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA Idem da ga potražim! (Ode).
MATKOVIĆ (Redaktoru): No?
REDAKTOR: Iznenađujete me svojom drskošću; inače odličan početak. I dobro ste uradili što ste baš toga gospodina izabrali.
MATKOVIĆ: Slušajte. Vi bi mogli već u sutrašnjem broju da objavite senzaciju o ogromnom nasletstvu Žanovom.
REDAKTOR: Mislite dakle i na šire krutove da proširite svoju pakost?
MATKOVIĆ: Ali da, zaboga. Ne svetim se ja pojedincima, ja hoću da se svetim celom društvu. Moj bi film bio nepotpun kad bi pojedinci sami prošli preko platna. Rekao sam vam, celo društvo mora prodefilovati.
REDAKTOR: Napisaću dakle!
MATKOVIĆ: Samo krupnim slovima.
REDAKTOR: Pa da, tako krupna senzacija.
POSLERATNI GOSPODIN (Dolazi usplahireno iz publike): Gospodine Matkoviću, je li, tako vam Boga, istina ova senzacija koja je zapalila ceo klub?
MATKOVIĆ: Ja ne znam koja?
POSLERATNI GOSPODIN: Pa kako ne znate kad kažu kod vas se nalazi i pismo.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Pismo? Ah, skandal je uvek zanimljiviji kad je po sredi i pismo.
POSLERATNI GOSPODIN: Ama nije to to pismo koje vi mislite.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Pa šta nas mučite, što nam ne kažete u čemu je stvar?
POSLERATNI GOSPODIN: U našem klubu se nalazi večeras i jedan milijarder američkoga stila.
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Eh, eh, eh, to bi već bilo mnogo? A ko je to?
POSLERATNI GOSPODIN: Iznenadićete se. Žan kelner.
OPŠTI UZVIK: Šta?!!!
POSLERATNI GOSPODIN: Žan kelner!
OPŠTI UZVIK: Žan?!!!
POSLERATNI GOSPODIN: Zar ne, gospodine Matkoviću?
MATKOVIĆ: Da, sreća pogdekad voli da pravi vratolomna iznenađenja.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE (Matkoviću): Ali, je li to istina ili je...?
MATKOVIĆ: Da, istina je! Žan ovog trenutka prestavlja najbogatijeg čoveka u našoj državi: može se reći jedan od bogatijih u Evropi, a i u samoj Americi ušao bi u šematizam bogataša.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: O, Bože moj, ja sam tako uzbuđena!
POSLERATNI GOSPODIN: Ama šta imate vi da se uzbuđujete!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Pa, zaboga, takav događaj!
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Pa gde je Žan?
POSLERATNI GOSPODIN: Kolika je suma, gospodine Matkoviću?
VIŠE GLASOVA (Živ pokret među svima): Kolika je suma?
MATKOVIĆ: Blizu dvesta miliona dinara.
SVI: A!!!
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Ju, ju, ju, ju, ja ću dobiti nesvest, vrti mi se u !glavi.
POSLERATNI GOSPODIN: More, što se vama vrti u glavi to nije ništa, ali zamislite kako će njemu da se zavrti.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Kome?
POSLERATNI GOSPODIN: Pa Žanu.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Ali zar on to još ne zna?
MATKOVIĆ: Ne, otišli su da ga traže.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Pa treba ga naći zaboga, treba ga naći što pre! — (Ode).
GOSPOĐA MODEL PATU: Ja nikako ne mogu da dođem k sebi... To je takav šok da je nemoguće pribrati se.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ja sam samo radoznala hoće li umeti taj čovek da potroši toliki novac?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|