Miloš Obilić (Jovan Subotić)/41

Miloš Obilić (Jovan Subotić)
Pisac: Jovan Subotić
PETI PRIZOR

PETI PRIZOR
Ukopni sprovod dolazi sa leve strane koridorom, što veličanstveniji. Pred mrtvačkim sandukom sveštenstvo. Za obima patrijarh. Sanduk je nezaklopljen. Za sandukom carica Milica u crnom odelu sa malim sinom Lazarom. Za ovima Vukosava u crno obučena, bolna, vodi je brat Stevan Visokiu tužnoj opravi. Za njima Mileva kći cara Lazara, koju vodi brat Vuk. Za obima drugi dvorani, dvorkinje i narod. Zastave crnim umotane. Kad se sprovod ukaže, jedan iz njega gobori:

[GLAS]:
Sprovodi se u grob blagoverni car srpski Lazar, koji pogibe mučeničkom smrću na polju Kosovu za svoj narod i za svoju domovinu. Molite se Bogu.
(Sprovod zapoji za dušu svetlog pokojnika tužno „Svjati Bože.” Kad dođe sanduk do srede pozornice, zaustavi se sprovod, vata se koridorska na ulicu gledeća otvore i patrijarh s krstom ode na nji’, i govori narodu van stojećemu).
[PATRIJARH]:
Naš car i otac, novi mučenik i svetitelj spušta se u krilo zemlje za koju je krv svoju prolio, i šilje vam svoj poslednji blagoslov. (Blagosiljajući.) Recite svi: večna mu pamet!
(Spolja začuje se tužno naroda pojanje, „Večna mu pamet”. Kad to prestane, krene se sprovod dalje uz pevanje „Svjati Bože”.)
VUKOSAVA (posrne da padne)...
VISOKI STEVAN (prihvati je):
Nek’ te odvedu u tvoje odaje.
Jedva stojiš; gore će ti biti.
VUKOSAVA:
Podrži me brate. Učini mi
Jošt tu ljubov. Biti će poslednja!
(Odu sa sprovodom.)
(Sprovod ide dalje. Kad dođe narod na pozornicu jedna osoba okrene se njemu i stane govoriti):
[OSOBA]:
„Čujte zavet srpskog car Lazara: Ljubite narod: ljubite domovinu: ne žalite mreti za slobodu“ (Jedan iz naroda odgovri:) „Blagoslovena utroba, koja ga rodi, blagoslovena zemlja, koja ga prima. Proklet bio Brankoviću Vuče, što izdade cara na Kosovu.”
(Sprovod prođe.)
MARA (ustane):
I tako će zvečat’ kroz vekove:
„Proklet bio Brankoviću Vuče!”
Grozno! Užasno! Deca i unuci
I unuka daljni praunuci
Pred tim strašnim drhtaće rečima;
„Proklet bio Brankoviću Vuče!”
(Pogruzi se u tugu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.