Милош Обилић (Јован Суботић)/40
| ←Трећи призор | Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ЧЕТВРТИ ПРИЗОР |
Пети призор→ |
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР
Дворанау двору цара Лазара у Приштини. Острагу коридор, на среди врата, која гледе на улицу.
МАРА (у црном оделу жалости):
Куку мени, што сам дочекала!
Летила сам жељом по векови,
Мисли су ми прелетале звезде,
Људи су ми били премалени,
У сну будном живила сам само
Са сликама богова прошлости
К’о боговска слика за будућност:
Па сад падох к’о никада нико!
(Сад труба затруби и звона са свих страна зазвоне, а чују се тихи гласови спроводне песме: „Свјати Боже”)
МАРА (тргне се):
Сад ми оца понеше у гробницу.
Овуда ће спровод проћи. Куд ћу
Да се склоним. Не могу га видит’,
Та мој га је супруг закл’о? Не смем
С њим ходити... бојим се народа,
Јер све живо куне Бранковића...
Већ су близу...
(Обзире се по дворани.)
Нема другог места.
(Оде налево на крај позорнице и ту клекне, па покрије лице рукама.)
|