Mezimica Janja i Selim carević[1]
Igra kolo usred Sarajeva
I u kolu banovica Marta,
I do Marte jedinica Janja.
Na Janji je venje i znamenje,
Dobar biser i drago kamsnje. Šablon:Stihj
Otud ide Selim careviću
Na debelu vrancu vilovitu,
Na glavi mu od zlata čelenka,
Za čelenkom perje od labuda,
A na perju biser i kamenje, Šablon:Stihj
Te ga kucka pleći po dolami,
Jošt mu kopje u desnici ruci,
Na kopju mu zelena jabuka,
Za jabukom vezena marama,
Trepti pusta kano sunce jarko. Šablon:Stihj
Stade kolo, pa gleda junaka —
Mome glede Selim-carevića,
Momci mladi pod njime konjica,
Udovice konja i junaka,
Deca mala na kopju jabuku. Šablon:Stihj
Al' besedi Selim-careviću:
„Igraj, kolo, ti ne gledaj u me,
Nisam doš'o da kolo ustavim,
Već sam doš’o gledati djevojke!
Kakva j' ono u kolu djevojka, Šablon:Stihj
Što na njozi venje i znamenje,
Dobar biser i drago kamenje?
Što je nije udavala majka
Dok je nisu dojke preuzele?”
Odgovara mezimica Janja: Šablon:Stihj
„Kurvin sine, Selim-careviću,
Što te nije oženila majka
Dok te nisu preuzeli brci?”
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 70).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
