Megdan harambaše Mije Deovića i turskoga buljubaše
0001 Pije vino Mijo Deoviću
0002 U Prologu pod jelom zelenom,
0003 S njime pije trideset hajduka.
0004 Kad se rujna vina napojiše,
0005 Ono Miji oči utekoše,
0006 Pa pogleda visu na planinu,
0007 Al se nešto na planini sjaje,
0008 I bi reko i zakleo bi se,
0009 Reko b’ vatra gori na planini,
0010 Pa je Mijo društvu besjedio:
0011 »Družbo moja, trideset hajduka!
0012 Nije l’ majka rodila junaka
0013 Tko će stići noću kroz planinu,
0014 Pa izići visu na planinu,
0015 Uhoditi vatru na planini
0016 I vidjeti, što je i kako je?«
0017 Kada Mijo reče te riječi,
0018 Sva družina mukom zamuknula,
0019 I prida se oči oborila,
0020 Ama ne će momak Nikolica,
0021 Veće Niko tiho besjedio:
0022 »Moj daidža Mijo Deoviću!
0023 Što ga, dajko, po jabani tražiš,
0024 Kad ga sebi uz koljeno hraniš?
0025 Ja ću ići visu u planinu.«
0026 Kada ga je Mijo razumio,
0027 Sestriću je svome govorio:
0028 »Moj sestriću, momak Nikolica!
0029 Ima ovdik i boljih junaka.«
0030 Opet Niko daji govorio:
0031 »Moj daidža, Mijo Deoviću,
0032 Ja ću ići visu na planinu,
0033 Utvrditi vatru na gorici.«
0034 Kada ga je Mijo razumio,
0035 U ruci mu puna kupa vina,
0036 Pa sestriću svome nazdravio.
0037 Uze čašu momak Nikolica,
0038 Popi čašu od kapi do kapi,
0039 Pa je Niko na noge skočio,
0040 Granaliju šaru prihvatio,
0041 Nogama se više pasa baca,
0042 Pa on ode noću u planinu.
0043 Sve je gore zdravo prolazio
0044 Pa okrenu na vis uz planinu.
0045 Kad izađe na vis na planinu,
0046 Pa se blizu momak prikučio,
0047 To ne biše vatra u planini,
0048 Već to biše turski buljubaša;
0049 Uz njega je trideset pandura,
0050 Na njemu su toke devetere,
0051 Sve od srme, pa su pozlaćene;
0052 Mrki su ga poklopili brci,
0053 Pa mu brci pali po tokama,
0054 Pa se toke sjaju kroz brkove
0055 Kano mjesec kroz jelovo granje.
0056 Priko krila šara granalija,
0057 Na šari mu devet belenzuka,
0058 Sve od srme, pa su pozlaćene;
0059 Po šari su grane svakojake,
0060 Na jalmanu alem-kamen dragi.
0061 Pa se sjaje alem-kamen dragi,
0062 Bi rekao i zakleo bi se:
0063 Rek’ bi vatra gori u planini.
0064 Pa je Turčin tiho besjedio:
0065 »Djeco moja, trideset pandura!
0066 Evo ima devet godinica,
0067 Kako junak sa pandurim’ hodam,
0068 Ubio sam devet harambaša,
0069 I skinuo toke devetere
0070 Š njija svuko, a na se obuko.
0071 Još sam čuo, gdi mi kažu ljudi,
0072 Da imade kurvino kopile,
0073 Silno vlaše Mijo Deoviću,
0074 Koji hoda po Prolog-planini,
0075 I na sebi zlatne toke nosa.
0076 Ja sam sebi nijet učinio,
0077 Da mi se je s Mijom sudesiti,
0078 Da mu rusu odsiječem glavu,
0079 Da mu toke skinem pozlaćene,
0080 Da š njeg svučem, a na se obučem,
0081 Veće bih se prošo četovanja.
0082 Turčin misli, da nitko ne čuje,
0083 Al ga čuje momak Nikolica,
0084 Sve ga čuje i gleda očima.
0085 Kad Nikola r’ječi razumio,
0086 Vratio se strmu niz planinu,
0087 Pa on dođe u Prolog-planinu.
0088 Družba mu se s mjesta pomaknula,
0089 Kraj Mije mu mjesto načinili,
0090 Dadoše mu triest oždželdija,
0091 Oždželdija i dobrodošlica,
0092 Pa je Mijo njemu govorio:
0093 »Moj sestriću, momak Nikolica,
0094 Nit te pitam, nit ti meni kažeš,
0095 Putujući noću kroz planinu,
0096 Jesi l’ išo, Niko, na planinu,
0097 Uhodio vatru u gorici?«
0098 »Moj daidža, Mijo Deoviću!
0099 Dobro mi je bilo kroz planinu;
0100 Ja sam bio zdravo i mijerno,
0101 Izašo sam visu na planinu.
0102 Ono vatra nije na planini,
0103 Već, daidžo, turski buljubaša.
0104 U njega je trideset pandura,
0105 Na njemu su toke devetere,
0106 Mrki su ga poklopili brci,
0107 Pa mu brci pali po tokama,
0108 Pa se toke sjaju kroz brkove,
0109 Kao mjesec kroz granje jelovo.
0110 Priko krila šaru pribacio,
0111 Na šari mu devet belenzuka,
0112 Po šari su grane izvezene,
0113 Na jalmanu alem-kamen dragi,
0114 Pa se sjaje alem-kamen dragi,
0115 Reko b’, da je vatra u planini.
0116 Turčin pije vino crveniku,
0117 Pa je društvu svome govorio:
0118 »Društvo moje, trideset pandura,
0119 Evo ima devet godinica,
0120 Kako junak sa pandurim’ hodam,
0121 Ubio sam devet harambaša,
0122 Skinuo sam toke devetere,
0123 Š njiha svuko, a na se obuko.
0124 Još sam čuo, gdi mi kažu ljudi,
0125 Da imade kurvino kopile,
0126 Silno vlaše, Mijo Deoviću,
0127 Koji hoda po Prolog-planini,
0128 I on voda trideset hajduka.
0129 On na sebi sjajne toke nosa.
0130 Još sam bogu nijet učinio,
0131 Da mi se je s Mijom sudesiti,
0132 Da mu rusu odsiječem glavu,
0133 Da mu toke skinem pozlaćene,
0134 Da š njeg svučem, a na se obučem,
0135 Onda bih se prošo četovanja.«
0136 Kad je Mijo Niku razumio,
0137 Pa je opet Mijo besjedio:
0138 »Nije l’ majka rodila junaka,
0139 Nije l’ sa mnom u mojoj družini,
0140 Tko će otić’ opet u planinu,
0141 Do onoga turskog buljubaše,
0142 Pa viknuti tanko glasovito:
0143 »O Turčine, turski buljubaša!
0144 Tebe zove Mijo harambaša,
0145 Eno Mije u Prolog-planini,
0146 Mijo pije vino pod jelikom,
0147 Tebe Mijo na ručak pozivlje,
0148 Da ti Miji pod jeliku dođeš;
0149 Dobar ti je ručak pripremio:
0150 Mrka praha i crna olova.«
0151 Kada Mijo reče te riječi,
0152 Opet društvo mukom zamukaulo
0153 I preda se oči oborilo,
0154 Ama ne će momak Nikolica,
0155 Daidži je svome govorio:
0156 »Moj daidža, Mijo Deoviću,
0157 Šta ti njega po jabani tražiš,
0158 Kad ga sebi uz koljeno hraniš?
0159 Ja ću ići visu u planinu,
0160 Pa ću viknut tanko glasovito
0161 I kazat ću turskom buljubaši,
0162 Što si, Mijo nama besjedio.«
0163 Nikola je na noge skočio,
0164 Granaliju šaru prihvatio
0165 Pa on ode noću kroz planinu,
0166 Bez mjeseca i žarka sunašca,
0167 Pa izađe visu na planinu
0168 Do onoga turskog buljubaše,
0169 I blizu se k njemu prikučio,
0170 Pa on viknu tanko glasovito,
0171 Kako viknu tanko glasovito,
0172 Sve po šumi zatreptje listina
0173 Od avaza momka Nikolice:
0174 »O Turčine, turski buljubaša,
0175 Eno Mijo u Prolog-planini,
0176 Pod jelicom pije crveniku;
0177 Tebe Mijo na sobet zaziva.
0178 Dobar ti je ručak pripremio:
0179 Mrka praha i crna olova.«
0180 Tako viknu momak Nikolica,
0181 Pa se namah vrati niz planinu,
0182 Ode Miji u Prolog-planmu.
0183 Lipo ga je Mijo dočekao
0184 I ostala njegova družina:
0185 Sve se društvo s mjesta premjestilo
0186 Kraj Mije mu mjesto načinili,
0187 Pa on sjede piti crveniku.
0188 A da vidiš turskog buljubaša,
0189 Kad je čuo momka Nikolicu!
0190 Pa je društvu svome besjedio:
0191 »Družbo moja, trideset pandura!
0192 Deder svoje šare ispraznite,
0193 Prigledajte svoje kremenove,
0194 Pa nanovo njiha napunite!
0195 Valja nama ići kroz planinu,
0196 Do u onu Prolog u planinu,
0197 Do onoga Mije Deovića,
0198 Ako nama bude do nevolje,
0199 Da vas koga šara ne privari!«
0200 Pa panduri puške isprazniše,
0201 Pa nanovo njiha napuniše.
0202 Prižimaju na kajiš opanke;
0203 Torbonoše torbe poprtiše,
0204 A za svoje šare prihvatiše,
0205 Pa odoše strmu niz planinu,
0206 Nanajprije turski buljubaša,
0207 A za njime trideset pandura.
0208 Pa dodoše u Prolog-planinu,
0209 Pod jelicu Miji Deoviću:
0210 Mijo pije vino crveniku.
0211 Kako dođe turski buljubaša,
0212 Pa je Miji krko besjedio:
0213 »Ustaj gore, Mijo Deoviću,
0214 Da junački mejdan okušamo!«
0215 Al je Mijo njemu besjedio:
0216 »Sjedi doli, turski buljubaša,
0217 Da se rujna napijemo vina;
0218 Lasno ćemo mejdan dijeliti,
0219 Svima valja jednom umrijeti!«
0220 Odgovara turski buljubaša:
0221 »Crno vlaše, Mijo Deoviću,
0222 N’jesam došo s tobom piti vino;
0223 Da sam htio piti crveniku,
0224 Pio bih je gori na planini,
0225 Al sam došo mejdan dijeliti.«
0226 Mijo šuti, ništa ne govori.
0227 A kad vidje turski buljubaša,
0228 Skide šaru svoju sa ramena,
0229 Pa ju ispe na tetike gornje,
0230 Primače je brku i obrazu,
0231 Na Miji je nišan sastavio.
0232 Puče šara, ostala mu pusta!
0233 Nut Mijata sreće dobre ti je:
0234 Mijata je šara ne zgodila,
0235 Već kraj njega druga pogodila,
0236 Sjeromaha Vida barjaktara:
0237 Kroz njega je pendžer načinila.
0238 Vide jeknu, pade uznačice,
0239 A u Miju pogleda družina.
0240 Tome Mijo ni mukajet nije,
0241 Već jednako pije crveniku.
0242 Kad to vidje turski buljubaša,
0243 On poteže dvije puške male,
0244 Isteže ih na tetike gornje,
0245 Pa on njima živi oganj daje,
0246 A Mijatu u prsa junačka.
0247 Pukoše mu, ostale mu puste!
0248 Nuto Mije, sreće dobre ti je!
0249 Nikakva ga ne zgodila mala,
0250 Već kraj njega druga pogodile,
0251 S drugu stranu momka Nikolicu.
0252 Niko jeknu, pade u travicu.
0253 Kad to vidje Mijo Deoviću,
0254 Na družinu očim’ pokolači.
0255 Kad vidjela ostala družina,
0256 Za duge su šare prihvatili,
0257 Doka puče trideset pušaka:
0258 Mrtvo pade trideset pandura,
0259 Sam ostade turski buljubaša.
0260 Kad to vidje Mijo harambaša,
0261 On skočio na noge lagane,
0262 Pa je britku ćordu izvadio.
0263 L’jepo ga je Turčin dočekao:
0264 Junaci se ćordam’ udariše.
0265 Kako koji po kome ošiba,
0266 Sve iz njiha živi oganj siva.
0267 I prebiše ćorde u balčaka:
0268 Baciše ih krnje u travicu.
0269 Prihvatiše perne topuzine,
0270 Pa udara jedan po drugome.
0271 I topuzim’ pera polomiše:
0272 Baciše ih krnje u travicu.
0273 Prihvatiše gluhe nadžačine,
0274 Pa i njima sape polomiše,
0275 Baciše ih krnje u travicu.
0276 Namjeri se junak na junaka:
0277 Na njima su pancirli-košulje.
0278 Junaci se gorom zaletiše,
0279 Pa se oni pobuke uzeše:
0280 Prigone se po gorici grnoj.
0281 Nijedan se ne da oboriti,
0282 Jer je svakom teško umrijeti.
0283 Već su Miju pjene obuzele,
0284 A Turčina mutne i krvave.
0285 Turčinu je vrlo dodijalo,
0286 Pa on viče vilu posestrimu:
0287 »Der mi sada budi u pomoći!
0288 Jali sada, jali već nikada!«
0289 Vila mu se s visoka odziva:
0290 »Čuješ li me, dragi pobratime!
0291 Ja ti sada pomoći ne mogu:
0292 I ja sam se ljuto zaratila
0293 S b’jelom vilom Mije harambaše:
0294 Skoro me je mladu umorila.«
0295 Kad to vidje Mijo Deoviću,
0296 L’jevu mu je nogu podmetnuo,
0297 Desnom ga je rukom naturio,
0298 Pa je garjet srcu učinio,
0299 Pa obori turskog buljubašu;
0300 Na njemu se odmori lijepo.
0301 Al mu veli turski buljubaša:
0302 »O bora ti, Mijo harambaša!
0303 Pokloni mi glavu na ramenu,
0304 Na poklon ti toke devetere,
0305 Na poklon ti šara granalija,
0306 Na kojoj je alem-kamen dragi,
0307 Koja valja ubojnoga grada.«
0308 Al je Mijo njemu govorio:
0309 »Čuješ li me, turski buljubaša!
0310 Da si mene ovdik pridobio,
0311 Bi l’ ti meni glavu poklonio?
0312 Što mi kažeš toke i ječerme,
0313 A i svoju šaru granaliju,
0314 Sve si meni, bolan, poklonio,
0315 Kako sam te ovdik oborio.«
0316 Oko vrata oklop otklopio,
0317 Pa poteže nože iz džepova,
0318 Pa on zakla turskog buljubašu,
0319 Pa š njeg skida toke pozlaćene,
0320 Š njega svlači, a na se oblači.
0321 Sve mu skide duzel-odijelo.
0322 Pa tu sjede Mijo Deoviću,
0323 Pa se s družbom vina napojio,
0324 I malo je sebe odmorio,
0325 Pa je družbi Mijo besjedio:
0326 »Družbo moja, trideset hajduka!
0327 Ja vam više četovati ne ću,
0328 Van ja odoh u Primorje ravno
0329 Svojoj ljubi i bijeloj kuli.
0330 Van čujete, trideset hajduka!
0331 Što smo dosad šićar zadobili,
0332 L’jepo ćemo njega dijeliti,
0333 I družinu svoju ukopati!«
0334 Pa stadoše blago dijeliti:
0335 Ne d’jele ih brojem ni esapom,
0336 Već kalpakom Mije Deovića.
0337 Sve na druga po kalpak dukata,
0338 A Mijatu dva kalpaka daju:
0339 Nek se znade, tko je harambaša.
0340 I stadoše čohu dijeliti:
0341 Ne d’jele je pedljem, ni aršinom,
0342 Već rastežu od jele do jele!
0343 Kad lijepo šićar izd’jeliše,
0344 Pa dvojicu druga ukopaše.
0345 Kako su ih l’jepo ukopali:
0346 Vide im se noge do koljena,
0347 I bijele ruke do lakata.
0348 Ode Mijo u Primorje ravno,
0349 Družba ode, kuda koji znade.
