Marko Kraljević nađe svoju sestru5
0001 Sinoć Marko večerao s majkom
0002 Suha kruha i vodice ladne,
0003 Pa je Marko besidija majci:
0004 ”Aj starice, mila moja majko!
0005 Što mi nisi porodila, majko,
0006 Jali seku, jal rođena brata?”
0007 Al je Marku besidila majka:
0008 ”Ao Marko, moje drago dite!
0009 Ja sam tebi porodila seju,
0010 Ma su mi je Turci zarobili,
0011 Za robje je meni odnosili.
0012 Evo ima devet godin’ dana,
0013 Da je, dite, ja vidila nisam.”
0014 Kad je Marko riči razumija,
0015 Starici je majci besidija:
0016 ”Aj starice, stara moja majko!
0017 Peri meni tanane košulje
0018 I kuvaj mi bile brašenice,
0019 Pojti oću putovati, majko!”
0020 To je Marka poslušala majka,
0021 Spravila mu tanane košulje,
0022 Kuvala mu bile brašenice.
0023 Čim zoricom zabilija dane,
0024 Uputi se Kraljeviću Marko,
0025 Uputi se goricom zelenom.
0026 Kad je bio sred gore zelene,
0027 Goru jaše, goru proklinjaše:
0028 ”Oj prokleta crna gora moja!
0029 NI u tebi konja ni junaka,
0030 Nit u tebi Dunaj vode ladne,
0031 Da napojim sebe i konjika.”
0032 Viče vila s Proložnih planina:
0033 ”Ne budali, Kraljeviću Marko!
0034 Nit mi kuni crnu goru moju.
0035 Nego ajde ponaprida malo,
0036 Naći hoćeš Dunaj ladnu vodu,
0037 Na Dunaju devet divojaka,
0038 Platno bile bile biljarice,
0039 Napjit će tebe i konjika.”
0040 Iđe Marko ponaprida malo
0041 I nalazi Dunaj ladnu vodu,
0042 Na Dunaju devet divojaka.
0043 Božju im je pomoć nazivao:
0044 ”Božja pomoć, biljarice bile!”
0045 Lipo one njemu odvratile:
0046 ” ”Da si zdravo, neznani delija!” ”
0047 ”Daj, divojke, napojite mene,
0048 Napojite mene i konjika!”
0049 Najlipša se skače od družine,
0050 Ta se skače na noge lagane,
0051 Pa uzima vidro okovano,
0052 Pa napoji Kraljevića Marka
0053 I napoji Marka i konjika.
0054 Kada li se Marko ponapija,
0055 On divojci jeste besidija:
0056 ”Bora tebi, gizdava divojka!
0057 Evo tebi od zlata jabuku.”
0058 Mašija se u džep od dolame,
0059 Pa izvadi jabuku od zlata,
0060 Te je dava gizdavoj divojci.
0061 Privari se, ujede je zmija!
0062 Za zelenu maši se jabuku.
0063 Desnom joj je rukom dodavao,
0064 Livom ju je rukom prifaćao,
0065 Pa je baca za se na konjika.
0066 Tri je puta opasao pasom,
0067 A četvrti od ćorde kajasom,
0068 Pa on biži goricom zelenom.
0069 Ali viče devet biljarica:
0070 ”Gdi si sada, Šarac Nadimanac!
0071 Eno tebi neznani delija,
0072 Eno tebi odvodi divojku.”
0073 Kad je Šarac riči razumio,
0074 (Nije Šarad ni daleko bio,
0075 U pivnici jer je vino pio)
0076 Pa se baca goloj bedeviji,
0077 Od priše je osedlat ne može,
0078 Pa on leti priko polja ravna
0079 Ao zvizda priko neba sjajna.
0080 Dokle Šarac preko polja ravna,
0081 Dotle Marko preko gore crne.
0082 Dokle Šarac preko gore crne,
0083 Dotle Marko goru izjašio.
0084 Kad je Marko na kraj gore bio,
0085 On skidiva gizdavu divojku,
0086 Pa je baci na zelenu travu,
0087 Da će njojzi obljubiti lišce.
0088 Biše vedro, pa se naoblači,
0089 Iz oblaka kaplja krvce pada,
0090 Na lišce je Marka udarila.
0091 Sam je sobom Marko besidija:
0092 ”A moj Bože, na svemu ti fala!
0093 Do sada je vedro nebo bilo,
0094 Okle nama kaplja kiše pade?”
0095 A kada je Marko pogledao,
0096 Nije kiša nego kaplja krvce.
0097 Ondaka je Marko govorija:
0098 ”Bora tebi, gizdava divojko!
0099 Kaži pravo, tako bila zdrava,
0100 Oklem li si, od kojega grada,
0101 Čija li si roda i plemena?”
0102 A divojka mlada besidila:
0103 ”Bora tebi, neznani delijo!
0104 Čula jesam, a vidila nisam,
0105 Di govore Turci janjičari,
0106 Da ja jesam za roba divojka,
0107 Lipa seka Kraljevića Marka.”
0108 Kad je Marko riči razumija,
0109 Ljubi, grli milicu sestricu,
0110 Pa je baca za se na konjika.
0111 Tri je puta zapasao pasom,
0112 A četvrti od ćorde kajasom,
0113 Pa on leti dvoru bijelomu.
0114 Daleko ga ugledala majka,
0115 Prid Marka se majka išetala,
0116 Pa je Marku govorila majka:
0117 ”Dobro došo, Marko, dite moje!
0118 I doveo gizdavu divojku.”
0119 Kad je Marko dvoru dolazio,
0120 Staroj majci ’vako govorio:
0121 ”Bora tebi, moja stara majko!
0122 Bi l’ poznala svoju milu ćercu?”
0123 ” ”Ah moj Marko, moje dite drago!
0124 Ja bi lako ćercu poznavala,
0125 Na ruci joj desnoj madež bio.” ”
0126 Al govori Kraljeviću Marko:
0127 ”Bora tebi, gizdava divojko!
0128 Ti rukave zagrći nad ruke,
0129 Pa ti gledaj, moja stara majko!
0130 Je li ovo tvoje dite drago?”
0131 Kad je majka dite ugledala:
0132 ”Jest istina, Marko, progovara,
0133 Ćer je moja, mila seka tvoja.”
0134 Kad je majka riči izustila,
0135 U njoj srce na četvoro puče.
0136 U to doba Šarac Nadimane,
0137 Te dozivlje Kraljevića Marka:
0138 ”Nu izađi prid bijele kule,
0139 Na zelene izađi livade,
0140 Onde ćemo megdan pod’jeliti,
0141 Čije ćeš ti ljube odvoditi?”
0142 Al se Marko š njime podrugivo:
0143 ”Ne budali, Šarac Nadimane!
0144 Nije ovo virna ljuba tvoja,
0145 Već je ovo mila sestra moja.”
0146 Opet njega Šarac dozivao:
0147 ”A ti kurvo, Kraljeviću Marko!
0148 Ako li mi ishoditi ne ćeš,
0149 Bile ću ti kule razvaliti.”
0150 Al se Marko na ino ne može,
0151 Već se skače na noge lagane,
0152 Pa uzimlje dobra konja svoga,
0153 Pa izlazi pod bijele kule,
0154 Pa govori Šarcu Nadimanu:
0155 ”Al ćeš bižat, al ćeš odabirat?”
0156 al mu veli Šarac Nadimane:
0157 ”Aj ti biži, Kraljeviću Marko.”
0158 Za njim trči Šarac Nadimane,
0159 Baca ga se pernim buzdovanom.
0160 Al u Marka dobra srića bila,
0161 Jer mu dobar konjic od mejdana,
0162 Na desno mu kolino kleknuo.
0163 Primetni ga Šarac Nadimane.
0164 Sada biži Šarac Nadimane,
0165 Za njim trči Kraljeviću Marko,
0166 Baci ga se pernim budovanom.
0167 Kako ga je milo udario,
0168 Na dvi ga je pole rastavio.
0169 Al uteče šajka bedevija,
0170 Mnoga su se gospoda podigla,
0171 Dok su pustu šajku ufatili.
0172 Siče Marko Šarca Nadimana,
0173 On ga siče na četiri bande,
0174 Pa ga viša o četiri grane,
0175 Da uplaši orle i gavrane.
