Марко Краљевић нађе своју сестру (МХ1)

* * *


Марко Краљевић нађе своју сестру
5

0001 Синоћ Марко вечерао с мајком
0002 Суха круха и водице ладне,
0003 Па је Марко бесидија мајци:
0004 ”Ај старице, мила моја мајко!
0005 Што ми ниси породила, мајко,
0006 Јали секу, јал рођена брата?”
0007 Ал је Марку бесидила мајка:
0008 ”Ао Марко, моје драго дите!
0009 Ја сам теби породила сеју,
0010 Ма су ми је Турци заробили,
0011 За робје је мени односили.
0012 Ево има девет годин’ дана,
0013 Да је, дите, ја видила нисам.”
0014 Кад је Марко ричи разумија,
0015 Старици је мајци бесидија:
0016 ”Ај старице, стара моја мајко!
0017 Пери мени танане кошуље
0018 И кувај ми биле брашенице,
0019 Појти оћу путовати, мајко!”
0020 То је Марка послушала мајка,
0021 Справила му танане кошуље,
0022 Кувала му биле брашенице.
0023 Чим зорицом забилија дане,
0024 Упути се Краљевићу Марко,
0025 Упути се горицом зеленом.
0026 Кад је био сред горе зелене,
0027 Гору јаше, гору проклињаше:
0028 ”Ој проклета црна гора моја!
0029 НИ у теби коња ни јунака,
0030 Нит у теби Дунај воде ладне,
0031 Да напојим себе и коњика.”
0032 Виче вила с Проложних планина:
0033 ”Не будали, Краљевићу Марко!
0034 Нит ми куни црну гору моју.
0035 Него ајде понаприда мало,
0036 Наћи хоћеш Дунај ладну воду,
0037 На Дунају девет дивојака,
0038 Платно биле биле биљарице,
0039 Напјит ће тебе и коњика.”
0040 Иђе Марко понаприда мало
0041 И налази Дунај ладну воду,
0042 На Дунају девет дивојака.
0043 Божју им је помоћ називао:
0044 ”Божја помоћ, биљарице биле!”
0045 Липо оне њему одвратиле:
0046 ” ”Да си здраво, незнани делија!” ”
0047 ”Дај, дивојке, напојите мене,
0048 Напојите мене и коњика!”
0049 Најлипша се скаче од дружине,
0050 Та се скаче на ноге лагане,
0051 Па узима видро оковано,
0052 Па напоји Краљевића Марка
0053 И напоји Марка и коњика.
0054 Када ли се Марко понапија,
0055 Он дивојци јесте бесидија:
0056 ”Бора теби, гиздава дивојка!
0057 Ево теби од злата јабуку.”
0058 Машија се у џеп од доламе,
0059 Па извади јабуку од злата,
0060 Те је дава гиздавој дивојци.
0061 Привари се, уједе је змија!
0062 За зелену маши се јабуку.
0063 Десном јој је руком додавао,
0064 Ливом ју је руком прифаћао,
0065 Па је баца за се на коњика.
0066 Три је пута опасао пасом,
0067 А четврти од ћорде кајасом,
0068 Па он бижи горицом зеленом.
0069 Али виче девет биљарица:
0070 ”Гди си сада, Шарац Надиманац!
0071 Ено теби незнани делија,
0072 Ено теби одводи дивојку.”
0073 Кад је Шарац ричи разумио,
0074 (Није Шарад ни далеко био,
0075 У пивници јер је вино пио)
0076 Па се баца голој бедевији,
0077 Од прише је оседлат не може,
0078 Па он лети прико поља равна
0079 Ао звизда прико неба сјајна.
0080 Докле Шарац преко поља равна,
0081 Дотле Марко преко горе црне.
0082 Докле Шарац преко горе црне,
0083 Дотле Марко гору изјашио.
0084 Кад је Марко на крај горе био,
0085 Он скидива гиздаву дивојку,
0086 Па је баци на зелену траву,
0087 Да ће њојзи обљубити лишце.
0088 Бише ведро, па се наоблачи,
0089 Из облака капља крвце пада,
0090 На лишце је Марка ударила.
0091 Сам је собом Марко бесидија:
0092 ”А мој Боже, на свему ти фала!
0093 До сада је ведро небо било,
0094 Окле нама капља кише паде?”
0095 А када је Марко погледао,
0096 Није киша него капља крвце.
0097 Ондака је Марко говорија:
0098 ”Бора теби, гиздава дивојко!
0099 Кажи право, тако била здрава,
0100 Оклем ли си, од којега града,
0101 Чија ли си рода и племена?”
0102 А дивојка млада бесидила:
0103 ”Бора теби, незнани делијо!
0104 Чула јесам, а видила нисам,
0105 Ди говоре Турци јањичари,
0106 Да ја јесам за роба дивојка,
0107 Липа сека Краљевића Марка.”
0108 Кад је Марко ричи разумија,
0109 Љуби, грли милицу сестрицу,
0110 Па је баца за се на коњика.
0111 Три је пута запасао пасом,
0112 А четврти од ћорде кајасом,
0113 Па он лети двору бијелому.
0114 Далеко га угледала мајка,
0115 Прид Марка се мајка ишетала,
0116 Па је Марку говорила мајка:
0117 ”Добро дошо, Марко, дите моје!
0118 И довео гиздаву дивојку.”
0119 Кад је Марко двору долазио,
0120 Старој мајци ’вако говорио:
0121 ”Бора теби, моја стара мајко!
0122 Би л’ познала своју милу ћерцу?”
0123 ” ”Ах мој Марко, моје дите драго!
0124 Ја би лако ћерцу познавала,
0125 На руци јој десној мадеж био.” ”
0126 Ал говори Краљевићу Марко:
0127 ”Бора теби, гиздава дивојко!
0128 Ти рукаве загрћи над руке,
0129 Па ти гледај, моја стара мајко!
0130 Је ли ово твоје дите драго?”
0131 Кад је мајка дите угледала:
0132 ”Јест истина, Марко, проговара,
0133 Ћер је моја, мила сека твоја.”
0134 Кад је мајка ричи изустила,
0135 У њој срце на четворо пуче.
0136 У то доба Шарац Надимане,
0137 Те дозивље Краљевића Марка:
0138 ”Ну изађи прид бијеле куле,
0139 На зелене изађи ливаде,
0140 Онде ћемо мегдан под’јелити,
0141 Чије ћеш ти љубе одводити?”
0142 Ал се Марко ш њиме подругиво:
0143 ”Не будали, Шарац Надимане!
0144 Није ово вирна љуба твоја,
0145 Већ је ово мила сестра моја.”
0146 Опет њега Шарац дозивао:
0147 ”А ти курво, Краљевићу Марко!
0148 Ако ли ми исходити не ћеш,
0149 Биле ћу ти куле развалити.”
0150 Ал се Марко на ино не може,
0151 Већ се скаче на ноге лагане,
0152 Па узимље добра коња свога,
0153 Па излази под бијеле куле,
0154 Па говори Шарцу Надиману:
0155 ”Ал ћеш бижат, ал ћеш одабират?”
0156 ал му вели Шарац Надимане:
0157 ”Ај ти бижи, Краљевићу Марко.”
0158 За њим трчи Шарац Надимане,
0159 Баца га се перним буздованом.
0160 Ал у Марка добра срића била,
0161 Јер му добар коњиц од мејдана,
0162 На десно му колино клекнуо.
0163 Приметни га Шарац Надимане.
0164 Сада бижи Шарац Надимане,
0165 За њим трчи Краљевићу Марко,
0166 Баци га се перним будованом.
0167 Како га је мило ударио,
0168 На дви га је поле раставио.
0169 Ал утече шајка бедевија,
0170 Многа су се господа подигла,
0171 Док су пусту шајку уфатили.
0172 Сиче Марко Шарца Надимана,
0173 Он га сиче на четири банде,
0174 Па га виша о четири гране,
0175 Да уплаши орле и гавране.


Извор

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.