Marko Kraljević i Ljutica Bogdan (Kordunaš)

* * *


Marko Kraljević i Ljutica Bogdan

Podranile tri srpske vojvode
Od Kosova uz kršno Primorje.
Koje biše tri srpske vojvode
Po imenu da ih sada kažem:
Prvo bio Marko Kraljeviću, 5
Drugo bio Relja od Pazara,
Treće bio Miloš od Pocerja.
I dođoše groznu vinogradu,
U vinograd konje ugoniše,
Ugonio Relja i Milošu, 10
Ali ne će Marko Kraljeviću;
Man ovako govorio Marko:
„Ala, braćo, Relja i Milošu!
„Ostav'te se grozna vinograda,
„U vinograd ne ugon'te konja, 15
„Ne lomite grozna vinograda!
„Da vi znate čiji je vinograd,
„Ne bi vi u nj konja ugonili
„Ne bi danas njega polomili.
„Vinograd je ljutice Bogdana; 20
„Ako bi nas Bogdan opazio,
„A na svojoj tankoj bedeviji,
„Sva tri bi nas mlada pogubio.
„Ja sam tuda jednom prolazio,
„U vinograd konja ugonio 25
„I lomio grozna vinograda
„Ljutica me Bogdan opazio,
„A na svojoj tankoj bedeviji
„Kako j' za mnom jako potekao,
„Da ne bude šarca od megdana, 30
„Bio bi me Bogdan uvatio;
„Ali šarac poče odmicati.
„A kobila stade ostajati,
„Kad to viđe Ljuticя Bogdane
„Da on mene uvatit' ne može: 35
„Za mnom teška baca buzdovana,
„Mene nije š njime pogodio,
„Mimo me je buzdovan bacio
„Od njega me vjetar opalio,
„Pa me šarcu na uši naćera 40
„Ja se jedva u sedlo povrati.
„Otud ima sedam godin' dana
„Da ne smijem ovud prolaziti.
„Daleko ja obja'ujem šarca
„Oko toga grozna vinograda.“ 45
Oni tako u riječi biše.
Al' s' pomoli Ljutica Bogdane
Preko polja sa dvanajst delija.
Govorio Relja i Milošu:
„O, bogom ti, Marko pobratime, 50
„Šta hoćemo sada učiniti?
„De, ajdemo, da sad pobjegnemo!“
Govorio Marko Kraljeviću:
„Strašivice, dva mlada junaka!
„Bre, ne ćemo danas pobjegnuti, 55
„Skupa nam je bolje poginuti;
„Nego stidno, braćo, pobjegnuti.
„Evo misle i govore ljudi,
„Spominju se svuda naokolo.
„Da 'vakovih i nema junaka, 60
„Niti su se još sastali kada,
„Što li danas tri srpske vojvode,
„Tri delije, tri srpske vojvode,
„Tri delije nas tri pobratima,
„Nego dede, da ih podjelimo 65
„Da mi šnjima megdan učinimo!
„Volite li na sama Bogdana;
„Al njegovih dvanaest delija?“
Govorio Relja i Milošu:
„Eno t' Marko dvanaest delija. 70
„Nas dva ćemo samoga Bogdana.“
Istom što su u riječi bili,
Al' dopade Ljutica Bogdane
Sa svojijeh dvanaest delija.
Mam su oni kavgu zametnuli. 75
Teraju se oko vinograda,
Tera Marko dvanaest delija,
Ćerao ih oko vinograda,
Sviju biše s konja odsjednuo
I više im ruke povezao, 80
Te ih ćera oko vinograda.
Srete Marko Ljuticu Bogdana
I on ćera Relju i Miloša,
Obadva je s konja odsjednuo,
Te im bio ruke savezao, 85
Te ih ćera oko vinograda.
Sastaše se Marko i Bogdane,
Krajem puta grozna vinograda,
Staše grdni jedan prem drugoga,
A ne smije jedan na drugoga, 90
Ne smjedoše boja zametnuti,
Ni junačkih početi megdana.
Mrke brke namrdio Marko,
A gadan se bio načinio.
Na Bogdana gleda poprijeko, 95
Smiješao čelo i obrve.
Samur kalpak na oči namače...
I Marko se prestrašio jako,
Pod Bogdanom noge obumrle.
Kad vidio Ljutica Bogdane, 100
Da se od stra trpiti ne može,
On je onda 'vako besjedio:
„Daj mi Marko, dvanaest delija,
„Da ti dadem Relju i Miloša?“
Jedva oba mira dočekaše, 105
Jedan drugom puštio junake,
Te sjedoše ladno piti vino,
Kraj onije' grozni' vinograda.
Kad se ladna ponapiše vina,
Na rastanku govorio Marko: 110
„Zbogom brate, Ljutica Bogdane!
„I jөne se nas dva sastajali,
„I u zdravlju ladno pili vino!“
Govorio Ljutica Bogdane:
„Zbogom, brate, Kraljeviću Marko! 115
„Da nam bog da i sreća od boga,
„Da se nigda nas dva ne sastali,
„Niti skupa ladna vina pili;
„Kako si me straha napunio,
„Već te nigda poželjeti ne ću!“ 120
Ode Marko uz kršno Primorje,
Osta Bogdan krajem vinograda.
Ala Marko na tvoje poštenje,
Svem' narodu od boga proštenje!


Reference

Izvor

  • Srpske narodne pjesme slijepca Rade Rapajića. Vjerno pribelježio i za štampu priredio Manojlo Kordunaš, Zbirka srpskih narodnih umotvorina iz Gornje Krajine, knjiga II, u Novom Sadu, izdanje i štampa A. Pajevića, 1892., str. 200-203.