* * *


Mara Jovanova

Sedla Mara u novu gradinu
pa si šije Jovanu košulju.
Nad nju letu dva vrana gavrana.
Progovara Mara Jovanova:
„Oj boga vi, dva vrana gavrana, 5
vi letite, vi daleko vidite,
vidoste li moega Jovana?”
„Mi letimo od ravno Kosovo.
Jučer su se vojsće sudarile,
udarili Srbi na Turaka 10
i ubiše tvoega Jovana.
Sinoč smo mu glavu večerali
odocutra srce ručavali.
Zadiže se Mara Jovanova
pa otide na ravno Kosovo, 15
pa zagazi krva do kolena,
pa prevrnu dvesta i dve glave,
pa si najde Jovanovu glavu.
Odnese ju na bistra kladanca,
preliva ju dva puta sas vodu, 20
dva put s vodu, a trp put sa slze.
„Crne oči, de me pogledajte,
bele ruće, de me zagrlete,
medna usta, de mi provrevete”.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 36.