Мара Jованова
Седла Мара у нову градину
па си шије Јовану кошуљу.
Над њу лету два врана гаврана.
Проговара Мара Јованова:
„Ој бога ви, два врана гаврана, 5
ви летите, ви далеко видите,
видосте ли моега Јована?”
„Ми летимо од равно Косово.
Јучер су се војсће судариле,
ударили Срби на Турака 10
и убише твоега Јована.
Синоч смо му главу вечерали
одоцутра срце ручавали.
Задиже се Мара Јованова
па отиде на равно Косово, 15
па загази крва до колена,
па преврну двеста и две главе,
па си најде Јованову главу.
Однесе ју на бистра кладанца,
прелива ју два пута сас воду, 20
два пут с воду, а трп пут са слзе.
„Црне очи, де ме погледајте,
беле руће, де ме загрлете,
медна уста, де ми провревете”.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
