Mandušić Vuk i Aga od Okana
(Iz Dragačeva)
Vino piju četiri vojvode,
U Resavi niže Paraćina:
Jedno jeste Mandušiću Vuče,
Drugo jeste Cetre Mrkonjiću,
Treće jeste Senjanine Ivo, 5
A četvrto Petar od Ljeskovca.
Dok eto ti Gospođe Resavke,
Pa ovako njima progovara:
„Čujete l' me četiri vojvode!
„Vi sedite i pijete vino, 10
„Moj sin Toma leži u tamnici,
„U Okanu bijelome gradu;
„Zarobi ga Aga od Okana,
„I baci ga na dno u tamnicu,
„Tamnica je tvrdo ograđena, 15
„Ograđena gvožđem i čelikom.
„Pa još oni Tomi ne veruju,
„Nego su ga tvrdo okovali,
„I gvožđe mu ljuto zatopili,
„Pa za direk njega privezali. 20
„Nego braćo četiri vojvode!
„Izbav'te mi moga sina Tomu,
„Da ću vama tepsiju dukata.“
Kad začuše četiri vojvode,
Pritegoše na noge opanke, 25
Pa pođoše drumom širokijem,
Kad su bili pod Okanom gradom,
Sad da vidiš Mandušića Vuka,
On se svuče pa se preobuče,
Sve obuče ruho sirotinjsko, 30
Pa on hode na bijelu kulu,
Baš na kulu Age okanskoga,
Kad ga viđe Aga od Okana,
On izvadi trideset dukata,
Pa ih dade ubogom prosjaku, 35
Veli njemu Mandušiću Vuče:
„Gospodine Aga od Okana!
„Jel' slobodno ići u tamnicu?
„Da ja vidim Resavčića Tomu,
„Jer kada sam vamo polazio, 40
„Isprati me Gospođa Resavka,
I dade mi trideset dukata,
„Da ja vidim njenog sina Tomu,
„Pa kada se u Resavu vratim,
„Onda će me bolje darivati.“ 45
Veli njemu Aga od Okana:
„Jest slobodno ubogi prosjače.“
Kad to začu Mandušiću Vuče,
On otide tamnici na pendžer,
Baš u veče u jacije prve, 50
Pa odatle u tamnicu siđe,
Te obija sindžir gvožđe teško,
Pa kad obi sindžir gvožđe teško,
Onda pita Resavčića Tomu:
„Pobratime Resavčiću Tomo! 55
„Gdi je pobro najtanja tamnica?
„Gdi se može duvar provaliti.“
Govori mu Resavčiću Tomo:
„Pobratime Mandušiću Vuče!
„Za to tebi kazati neznadem, 60
„Samo znadem jer sam upamtio,
„Da ujutru kad ograne sunce,
„Od istoka malo se prosvetli.“
Kad to začu Mandušiću Vuče,
On uzima tešku topuzinu, 65
Te probija prokletu tamnicu.
Dokle probi prokletu tamnic.
I iznese Resavčića Tomu.
U tom svanu i ogranu sunce.
„Tad povika Petre Mrkonjiću: 70
„Bež'te braćo ne ginite ludo.“
Njih troica odmah pobegoše,
Samo osta Mandušiću Vuče,
Kad se viđe Vuče na nevolji
Htede junak i on pobegnuti, 75
Al' povika Resavčiću Tomo:
„Bogom brate Mandušiću Vuče!
„Hodi brate odseci mi glavu.“
Kadto začu Mandušiću Vuče,
To je Vuku vrlo žao bilo, 80
Pa on uze Resavčića Tomu,
Baci njegi na pleća junačka,
Pa pobeže poljem širokijem.
Kad to viđe Age od Okana,
On obori sa grada topove, 85
Pa pojaši suru bedeviju,
Te poleće poljem širokijem,
Da uhvati Mandušića Vuka.
Dokle Aga na sred polja dođe,
Vuk se primi u goru zelenu, 90
Pa on hode u Resavu ravnu,
I odnese Resavčića Tomu.
Kada dođe u Resavu ravnu,
Dariva ga gospođa Resavka,
Dade njemu hiljadu dukata. 95
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
