Мандушић Вук и Aга од Окана
(Из Драгачева)
Вино пију четири војводе,
У Ресави ниже Параћина:
Једно јесте Мандушићу Вуче,
Друго јесте Цетре Мркоњићу,
Треће јесте Сењанине Иво, 5
А четврто Петар од Љесковца.
Док ето ти Госпође Ресавке,
Па овако њима проговара:
„Чујете л' ме четири војводе!
„Ви седите и пијете вино, 10
„Мој син Тома лежи у тамници,
„У Окану бијеломе граду;
„Зароби га Ага од Окана,
„И баци га на дно у тамницу,
„Тамница је тврдо ограђена, 15
„Ограђена гвожђем и челиком.
„Па још они Томи не верују,
„Него су га тврдо оковали,
„И гвожђе му љуто затопили,
„Па за дирек њега привезали. 20
„Него браћо четири војводе!
„Избав'те ми мога сина Тому,
„Да ћу вама тепсију дуката.“
Кад зачуше четири војводе,
Притегоше на ноге опанке, 25
Па пођоше друмом широкијем,
Кад су били под Оканом градом,
Сад да видиш Мандушића Вука,
Он се свуче па се преобуче,
Све обуче рухо сиротињско, 30
Па он ходе на бијелу кулу,
Баш на кулу Аге оканскога,
Кад га виђе Ага од Окана,
Он извади тридесет дуката,
Па их даде убогом просјаку, 35
Вели њему Мандушићу Вуче:
„Господине Ага од Окана!
„Јел' слободно ићи у тамницу?
„Да ја видим Ресавчића Тому,
„Јер када сам вамо полазио, 40
„Испрати ме Госпођа Ресавка,
И даде ми тридесет дуката,
„Да ја видим њеног сина Тому,
„Па када се у Ресаву вратим,
„Онда ће ме боље даривати.“ 45
Вели њему Ага од Окана:
„Јест слободно убоги просјаче.“
Кад то зачу Мандушићу Вуче,
Он отиде тамници на пенџер,
Баш у вече у јације прве, 50
Па одатле у тамницу сиђе,
Те обија синџир гвожђе тешко,
Па кад оби синџир гвожђе тешко,
Онда пита Ресавчића Тому:
„Побратиме Ресавчићу Томо! 55
„Гди је побро најтања тамница?
„Гди се може дувар провалити.“
Говори му Ресавчићу Томо:
„Побратиме Мандушићу Вуче!
„За то теби казати незнадем, 60
„Само знадем јер сам упамтио,
„Да ујутру кад огране сунце,
„Од истока мало се просветли.“
Кад то зачу Мандушићу Вуче,
Он узима тешку топузину, 65
Те пробија проклету тамницу.
Докле проби проклету тамниц.
И изнесе Ресавчића Тому.
У том свану и ограну сунце.
„Тад повика Петре Мркоњићу: 70
„Беж'те браћо не гините лудо.“
Њих троица одмах побегоше,
Само оста Мандушићу Вуче,
Кад се виђе Вуче на невољи
Хтеде јунак и он побегнути, 75
Ал' повика Ресавчићу Томо:
„Богом брате Мандушићу Вуче!
„Ходи брате одсеци ми главу.“
Кадто зачу Мандушићу Вуче,
То је Вуку врло жао било, 80
Па он узе Ресавчића Тому,
Баци његи на плећа јуначка,
Па побеже пољем широкијем.
Кад то виђе Аге од Окана,
Он обори са града топове, 85
Па појаши суру бедевију,
Те полеће пољем широкијем,
Да ухвати Мандушића Вука.
Докле Ага на сред поља дође,
Вук се прими у гору зелену, 90
Па он ходе у Ресаву равну,
И однесе Ресавчића Тому.
Када дође у Ресаву равну,
Дарива га госпођа Ресавка,
Даде њему хиљаду дуката. 95
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
