Malo Srpče
Još sam d'jete, pa ne mogu
Pripasati sablju britku,
Sa kojom je krvnu bitku
Pohađao otac moj.
Još sam d'jete, pa ne mogu
Pucat groma-dževerdana
Sa kojim je on obara,
Dušmanine u ljut boj.
Još sam d'jete, pa ne mogu
Na Kosovo da poletim,
Pradjedove da osvetim,
Što odavno tamo gnju.
Još sam d'jete, pa ne mogu
Da poslužim svome rodu;
Da se borim za slobodu,
Za najljepšu slavu tu.
Ali, ali, kad porastem,
Kad mi ruka steče snagu,
Znaću i ja kletom vragu
Pokazati oštri mal.
Znaću i ja da poletim
I raširim krila laka,
Gdje je srpskom carstvu raka,
Gdje s' još čuje srpski plač.
Još sam d'jete, al' do skora
Razviću se snagom muškom,
Pa očevom sabljom, puškom,
Braniti ću zavičaj.
Žalit' ne ću krvcu liti,
Za čast mile domovine,
Zrak slobode da joj sine
I da ropstvu bude kraj.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
Bar (Crna Gora), 1897., Milo Jovović, „Golub“, broj 8., u Somboru, 15. aprila 1898., str. 118.