Magdalena (Mileta Jakšić)

Magdalena
Pisac: Mileta Jakšić




* * *


        
MAGDALENA

Svrši se najzad krvava drama...
Svet se raziđe...
Nikog ne beše:
Onesvešćenu Mater odneše—
Kraj Raspetoga osta sama
Od Njemu vernih ljudi i žena—
Ona, grešnica, Magdalena.

Kraj njegovih je nogu klekla—
Rumena krv je iz njih tekla...
Nekad je na njih skupocen lila
Nard,
A sad im grdne rane mila
Očajnih suza gorkom rosom,
S njih otirala svojom kosom
Krv...

Najzad joj stražar priđe bliže...
Opomene je da se diže
I otera je suznu, bledu...

Al odjednom na putu
Dokle još beše na doglédu,
Kad su na njenu kosu žutu
Zahodnog sunca zrake pale—
On opazi gde nosi
Crvene ruže u zlatnoj kosi.
Grešnica iz Magdale.


Izvor

  • Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 168


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.