MOJA DRAGA...
Moja draga cvetak beše
U baštici mog života,
Negda puna i bogata,
Sada prazna i sirota.
„Ao lepo moje cveće!“
— Ja se cvetku ispoveda —
S tebe su mi oči mutne,
I lanita s tebe bleda.
Bona duša, vrelo srce,
Pa i lepo srpsko ime, —
Sve je, sve je, sve je tvoje
Samo reci, hoćeš li me?“
Od uzdaha — tija vetra
Cvet se ljuljnu, pa mi veli:
„Moja duša za te gine,
Moja duša tebe želi!“
Ja se sagnu, da uzberem
Divan cvetak rujne boje,
Al' iz cvetka zmija skoči,
Te ujede srce moje.
Al' evo ti lake vile
K'o anđelak rujna stida;
Pa lepota bela vila
Rane stade, da mi vida.
I zavi mi ljute rane
Zagorkinja vila mlada,
Zavila je srce moje
Zavojkama lepog nada.
„Ao vilo moja lepa!
Zla si meni dala leka;
Od tog leka ne će moći
Pući srce u meneka!“