Lepa bula/11
XI
STEVA i PREĐAŠNjI
STEVA (obučen kao i Paja, za se): Boga mi, to je ona! (Zagleda je. Za se). Ona! Ali šta je s njom? (Glasno). Dobar dan!
DRAGA (brzo skoči): Bože moj! (Za se). On! (Glasno). Dobar dan! (Za se). A gde mu je bula?
STEVA (prilazi): Pa, zar ni da se rukujemo? (Pruža ruku).
DRAGA (pruža ruku, za se): Jedva stojim! (Glasno). Ko bi se tome nadao od vas!?
STEVA: Kako?! Vi se čudite, što ja dolazim!... Tamo — više nema posla! — Čovek mlad, ništa ga na svetu ne sprečava, niko mu ne stoji na putu, a, znate već, srce je srce... (Pogleda je naročito).
DRAGA (za se): I on to meni kaže! (Glasno). Znam, a jeste li mislili na oca... na sestru... na... na... na — svet?
STEVA: Mislio sam, dakako, i na njih, ali opet... opet... ta, valjda, razumete! S njima sam odavno; njih volim, istina, ali to nije opet tako... hoću reći... nije tako privlačno, kao ono drugo. (Za se). Čudna mi se čini! Hoće sve da joj kažem!
DRAGA (za se): Kako se pravda! (Glasno). I tako, vi ste dvoje bili u kolima celoga puta?
STEVA: Dvoje?... Bilo nao četvorica... Bio je tu i Paja...
DRAGA (za se): I taj je doveo bulu! (Glasno i zajedljivo). Mogu misliti, lepo ste putovali.
STEVA (veselo): Divno, gospođice! Sve mi se čini da oko mene peva! Sve je bilo veselo. Vesela mi kola, veselo mi nebo, veselo mi srce... Ta, za Boga, vraćao sam se i... (Za se). Ali šta je s ovom devojkom?!
DRAGA (za se). Ne mogu više da izdržim! (Glasno). I one su bile celoga puta zamotane?
STEVA (iznenađeno): Zamotane?!
DRAGA: Ta da! To već znamo da im je takva nošnja.
STEVA: Nošnja!?
DRAGA: Ja ne znam kako se to kaže: fere... fere... fere... ali sam već videla bulu. STEVA: Bulu! Ali?!
DRAGA: A sve su bile jednake, pa i vaša.
STEVA: Moja? Bula!
DRAGA: Ta, ta što ste je doveli!
STEVA: Molim vas, kažite mi šta vi hoćete!
DRAGA: No, to se već zna! Uzeli ste jednu bulu,
STEVA: Ja?!
DRAGA: Da! Hoćete da se poturčite?
STEVA: Ja?!
DRAGA: Jest, i Paja...
STEVA: No, to je već krupna šala!
DRAGA: Ali pismo! Vi ste ga pisali!
STEVA: Pismo! Ja pisao neko pismo?
DRAGA (u zabuni). Pa svet kaže!
STEVA: Svet kaže!?
DRAGA (brzo): Dakle, nije istina?
STEVA: Bog s vama, kako bih ja...
DRAGA: I vi niste doveli bulu?
STEVA: Ni video je nisam!
DRAGA (radosno): I nećete da se poturčite?
STEVA: Nisam ni snio!
DRAGA: Eto ti sad! Sad opet ne umem da mislim! (Potrči vratima) Gde su oni? Gde li je Mila? (Stevi). Mi moramo brzo za njima, oni još ništa ne znaju. Oni traže onog što je došao. (Uhvati Stevu za ruku vuče za sobom). Ali brzo, za Boga!
STEVA (za njom, za se): I u vatru i u vodu. (Glasno). Ama ko je ovo sve zamrsio?
DRAGA (hita): Posle, posle! (Odu levo).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.
|