Lahan/35
2.
DVOROSLUŽITELj, pređašnji
DVOROSLUŽITELj: Vojvoda Bogor.
LAHAN: Nek' čeka. (Dvoroslužitelj odlazi).
MARIJA: Eto, ovoga bih prvog okupila. Strogošću, ispitivanjem morao bi i druge odati.
LAHAN: Ali ako nema šta odati?
MARIJA: Onda se izazove napolje, pa mu se kaže: Vidiš, Bogore, ti si toliko zatvoren bio i stradao, jer se podozrevalo da rđave umišljaje imaš. Sad se možeš radovati da si priliku dobio osvedočiti tvoju vernost caru. Budi i u napredak takav, pa te milost carska neće mimoići. Pritom mu se da kakvo seoce, pa je sve zaboravljeno.
LAHAN (smeši se): Dobro si se ti u tome izveštila.
MARIJA: A da šta ćeš? Promisli samo, ako za kakve umišljaje zna.
LAHAN: To može vrlo lako biti. Čovek u svakoj čorbi mirođija mora da se svuda i nađe; no niti je on opasan, niti onaj trbušati Neško, koji sve onako misli, kao što drugi govori.
MARIJA: Baš i zato bi ovoga kušala. Ti znaš, slučaj donosi katkad više nego najmudriji razlozi.
LAHAN (prekrsti ruke i ućuti; na jedanput rekne Mariji): Sedi i uzmi pero u ruku. (Marija učini). Piši! (Opet se zamisli, pa onda pristupi, šapuće joj na uvo, koje ona piše). Sad me ostavi samoga.
MARIJA: Ja mislim . . .
LAHAN (oštrije): Ostavi me! (Ona odlazi. Lahan sam, prekrsti ruke). Zašto mi se tako zlo sluti? (Poćuti, pa onda otvori vrata). Bogor neka uđe. (Stupi k prozoru i nasloni se).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|