Лахан/35
2.
ДВОРОСЛУЖИТЕЉ, пређашњи
ДВОРОСЛУЖИТЕЉ: Војвода Богор.
ЛАХАН: Нек' чека. (Дворослужитељ одлази).
МАРИЈА: Ето, овога бих првог окупила. Строгошћу, испитивањем морао би и друге одати.
ЛАХАН: Али ако нема шта одати?
МАРИЈА: Онда се изазове напоље, па му се каже: Видиш, Богоре, ти си толико затворен био и страдао, јер се подозревало да рђаве умишљаје имаш. Сад се можеш радовати да си прилику добио осведочити твоју верност цару. Буди и у напредак такав, па те милост царска неће мимоићи. Притом му се да какво сеоце, па је све заборављено.
ЛАХАН (смеши се): Добро си се ти у томе извештила.
МАРИЈА: А да шта ћеш? Промисли само, ако за какве умишљаје зна.
ЛАХАН: То може врло лако бити. Човек у свакој чорби мирођија мора да се свуда и нађе; но нити је он опасан, нити онај трбушати Нешко, који све онако мисли, као што други говори.
МАРИЈА: Баш и зато би овога кушала. Ти знаш, случај доноси каткад више него најмудрији разлози.
ЛАХАН (прекрсти руке и ућути; на једанпут рекне Марији): Седи и узми перо у руку. (Марија учини). Пиши! (Опет се замисли, па онда приступи, шапуће јој на уво, које она пише). Сад ме остави самога.
МАРИЈА: Ја мислим . . .
ЛАХАН (оштрије): Остави ме! (Она одлази. Лахан сам, прекрсти руке). Зашто ми се тако зло слути? (Поћути, па онда отвори врата). Богор нека уђе. (Ступи к прозору и наслони се).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|