Lahan/25
DEJSTVO ČETVRTO
1.
KONSTANTIN (na nosilima leži, malo dalje) BOGOR, NEŠKO i neki PASTIRI
NEŠKO (tajno Bogoru): Baš mi ga je žao.
BOGOR (tako isto): Eda li je mala stvar izgubiti bitku i pasti u ruke onima, koje je uvredio?
NEŠKO: Već on ne, nego Marija.
BOGOR: U njegovo ime.
NEŠKO: Baš sam ljubopitan, šta će Lahan činiti.
KONSTANTIN (uhvati se za nogu): Ti da ćutiš, kad ima starijega od tebe. Nije li tako, gospodo sjajna? Kad car i srce tuži, onda jurgetar i noga tako izgleda, kao mravi, koji se u utrobi lava legu. (Digne glavu). Ko je ovde? Stupci otečestva! Blago si zemlji kod tako jakih podupirača.
NEŠKO: Svetli care! . . .
KONSTANTIN: Ćuti, da ti jezik ne čuju misli, te će odmah povikati: „lažeš"! Car treba da ima podanika, tako vernih, kao što ste me vi lagali, kad ste bili u dvoru. Gde vam je car, da mu položim zakletvu, onako kao vi meni? U svoj zemlji ja sam jedan, koji nit' sam car, ni podanik. Je l' tako, po¬šteni boljari? — Gle, ćute, a kad sam snivao da sam car, toliko mi laskaše i kreketaše, te sad i za uši morate da mi tražite nosila. (Nešku) Meni se čini, ti si najviše govorio.
NEŠKO: Ja nisam, svetli care.
KONSTANTIN: Nisi? Ta od tebe sam čuo ovu lepu priču da se zato dajem vući na nosilima, jer zemlja nije moja, pa smet' nisam po njoj da gazim.
NEŠKO: Meni to nije ni u pameti bilo.
KONSTANTIN: Zašto ti pamet beše, kako da me izdaš. O! ja vam sve verova', sve, što mi god govoriste, samo ne htedoh čuti što mišljaste. Misli su nevine! Kažu deca i zlonavetnici, u mislima prave ljudi sebe bogatima, carevima. Tako sam i ja mislio.
BOGOR: Ti si sažaljenja dostojan, svetli care.
KONSTANTIN: I jesam sažaljenja dostojan što ne imadoh dara proviriti u misli vaše. Ne zna niko glas od one pesme: konac delo krasi!
NEŠKO: Ne znamo, svetli care.
KONSTANTIN: Gle! A to je lako: Opkolite cara vojskom, obmanite mu vojvode, potucite mu vojnike, zbacite ga s prestola na nosila, a sami se popnite onamo, pa ćete znati.
NEŠKO (Bogoru): Kakvu nepravdu čini Lahanu!
KONSTANTIN: Znate li šta znači Lahan na grčkom jeziku?
NEŠKO: Ne znamo grčki, svetli care.
KONSTANTIN: Šteta! Vidite: lahana znači grčki kupus; i zato je vaš car kupusar. Ali stani, lahana znači svako zelje što se jede. Tako može vaš car ¬ biti i zeljov, zeljar, repar, ili Kurkubitaš, jurgetar, kao što ga njegova braća Vlasi zovu. O, srećnih podanika, u vreme nužde mogu svoga cara i pojesti!
NEŠKO: Evo Lahana.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|