Лахан/25
ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО
1.
КОНСТАНТИН (на носилима лежи, мало даље) БОГОР, НЕШКО и неки ПАСТИРИ
НЕШКО (тајно Богору): Баш ми га је жао.
БОГОР (тако исто): Еда ли је мала ствар изгубити битку и пасти у руке онима, које је увредио?
НЕШКО: Већ он не, него Марија.
БОГОР: У његово име.
НЕШКО: Баш сам љубопитан, шта ће Лахан чинити.
КОНСТАНТИН (ухвати се за ногу): Ти да ћутиш, кад има старијега од тебе. Није ли тако, господо сјајна? Кад цар и срце тужи, онда јургетар и нога тако изгледа, као мрави, који се у утроби лава легу. (Дигне главу). Ко је овде? Ступци отечества! Благо си земљи код тако јаких подупирача.
НЕШКО: Светли царе! . . .
КОНСТАНТИН: Ћути, да ти језик не чују мисли, те ће одмах повикати: „лажеш"! Цар треба да има поданика, тако верних, као што сте ме ви лагали, кад сте били у двору. Где вам је цар, да му положим заклетву, онако као ви мени? У свој земљи ја сам један, који нит' сам цар, ни поданик. Је л' тако, по¬штени бољари? — Гле, ћуте, а кад сам снивао да сам цар, толико ми ласкаше и крекеташе, те сад и за уши морате да ми тражите носила. (Нешку) Мени се чини, ти си највише говорио.
НЕШКО: Ја нисам, светли царе.
КОНСТАНТИН: Ниси? Та од тебе сам чуо ову лепу причу да се зато дајем вући на носилима, јер земља није моја, па смет' нисам по њој да газим.
НЕШКО: Мени то није ни у памети било.
КОНСТАНТИН: Зашто ти памет беше, како да ме издаш. О! ја вам све верова', све, што ми год говористе, само не хтедох чути што мишљасте. Мисли су невине! Кажу деца и злонаветници, у мислима праве људи себе богатима, царевима. Тако сам и ја мислио.
БОГОР: Ти си сажаљења достојан, светли царе.
КОНСТАНТИН: И јесам сажаљења достојан што не имадох дара провирити у мисли ваше. Не зна нико глас од оне песме: конац дело краси!
НЕШКО: Не знамо, светли царе.
КОНСТАНТИН: Гле! А то је лако: Опколите цара војском, обманите му војводе, потуците му војнике, збаците га с престола на носила, а сами се попните онамо, па ћете знати.
НЕШКО (Богору): Какву неправду чини Лахану!
КОНСТАНТИН: Знате ли шта значи Лахан на грчком језику?
НЕШКО: Не знамо грчки, светли царе.
КОНСТАНТИН: Штета! Видите: лахана значи грчки купус; и зато је ваш цар купусар. Али стани, лахана значи свако зеље што се једе. Тако може ваш цар ¬ бити и зељов, зељар, репар, или Куркубиташ, јургетар, као што га његова браћа Власи зову. О, срећних поданика, у време нужде могу свога цара и појести!
НЕШКО: Ево Лахана.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|