DEJSTVO TREĆE
◄   2 3. 4   ►

3.

BOGOR, pređašnji
 
NEŠKO: Imaš li mi još štogod naručivati?
LAHAN: Da brzo, što ti je veljeno, izvršiš.
NEŠKO (za sebe): Strašna čoveka, kad se razljuti. (Odlazi).
LAHAN: Šta ti donosiš, vojvoda Bogore?
BOGOR: Jedan ulak donese ovo pismo. (Preda mu).
LAHAN (otvori i čita): Dakle sam pogodio.
BOGOR: Šta, careviću?
LAHAN: Car grčki zaista se ukazao s vojskom na našoj granici.
BOGOR: Ima li sojuza pojav mu s našim dviženijem?
LAHAN: Ja tako mislim. (Zamisli se).
Bogor (posle kratke počivke). Ovo može biti za nas opasno.
LAHAN (ne pazeći na njega): Brzina je najveći pobedonosac. Mijajlo, posle rata kopljem u trnje.
BOGOR: Nemamo li se čega otud bojati?
LAHAN: Mijajla Paleologa ne poznajem lično, no koliko nas njegova dosadašnja dela uče, on je lukav, ali nerešitelan; što je juče preduzeo, danas je pokvario; sve pita, malo sluša, mnogo hoće, više počinje, a ništa ne svršuje. Od takovog čoveka nemamo se mnogo bojati. On je ujak Mariji, ali čuvstva za srodstvo nema; nije li pored Marije obećao bio Teši Mesemvriju i druge gradove, pa nije reč održao?
BOGOR: Otkud dakle da se sad pojavi?
LAHAN: To je lako pogoditi. Grci imaju gradove blizu nas. I najprostiji vladatelj zna, da treba granicu čuvati, kako se metež u susednoj državi pojavi. Ovo je glavni povod Paleologu. No po njegovoj naravi on i drugo što traži. Verovno je da ga je Teša u pomoć pozvao. On njemu ne može biti prijatelj, zašto narodi nisu između sebe prijatelji. Tražiće pak otuda korist, a kako je od naravi nepostojan i nerešitelan, tumaraće i ovamo i onamo dok se i stvar ne svrši.
BOGOR: Pa onda?
LAHAN: Tražiće što drugo, kao obično nepostojani ljudi, jer sve bi želeli raditi.
BOGOR: Kraljušo, ne zovu te badava pastiri prorokom, niti je basna, da se sa svecima dogovaraš, kad tamo umeš svašta predskazivati.
LAHAN: Iskru božestva ulio je tvorac nebesni svakome čoveku. Ona se zove um, po kom se razlikujemo od beslovesnih životinja. Što više neguje čovek ovu nebesnu iskru, što se više oko nje bavi i ne mari za plotska udovoljstva, u toliko više postaje prorok, upodobljava se Bogu i odgovara celi, koju je prevečni tvorac pri sozdaniju najmilijeg mu suštestva imao. Prostota, koja telu ugađa i zaparložen ima razum, divi se detetu podobno, kad znake čistoga razuma vidi, i pada u drugu pogrešku, u sujeverje, kao da takav čovek ima snošenija s duhovima nevidimim.
BOGOR: Ako je pustinja pribavila tebi ovakovu mudrost, to moramo oplakivati ljude što po gradovima žive.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.