Lahan/17
DEJSTVO TREĆE
1.
LAHAN
LAHAN (stupi zamišljen): Nesitosti ljudska, ko je pošteđen od tebe! Sujeto sveta, kad ćeš biti bez slabosti! Pođoh protivu nepravde besplodno i či- sto, i odziv nebesne dobrodetelji umiljavaše misli moje najlepšim vostorgom. Nisam čestito ni do praga stigao, pa već me ne obajava više njezin sveti, ali mirni i prosti hram,voobraženije uspaljuje se drugim žrtvenikom, punim bleska i mirisnog dima, prijatnog, al' i zagušljivog. Pred žrtvenikom ovim leži jedno stvorenje, koje se zove nevinost, nit' se u hram može, dok se ono ne pregazi. Pregazi! Viču mi laskatelji, i s laskateljima prostota željna promene i prevrata. Pregazi! Klikće mi čestoljubije, klikće sujeta i mamljiva k slavi želja; a nemoj gaziti! šapće jedna pravica, koja je u srcu mome jedva malo mestance našla. — Ti siroče sveta, koje ljudi hvale, ali i zabacuju, pravdo nebesnice, zašto si podsmeh jačem i silnijem! Iz ugla gledaš bojažljivo u nas, i tek te onaj istinito ceni, koji sam oseća teret nasilija. — O, hodi, sirotico sveta, iz tog skromnog ugla, i bdi nada mnom kao angel hranitelj, kad strasti navale natkriliti mi razum!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|